„NIJE SVE U NOVCU“: Mladi naučnik iz Nove Pazove budućnost vidi u Srbiji

0
2956

Dok trećina mladih posle završetka studija želi da ode iz Srbije s kartom u jednom pravcu, Filip Bošković, 22-godišnji student iz Nove Pazove čije će inovacije pomoći milionima ljudi širom sveta, želi potpuno suprotno.

Ovaj student Biološkog fakulteta, koji se trenutno nalazi na Džons Hopkins univerzitetu, u laboratoriji akademika Taekjip Ha, smatra da čoveka čini karakter, a ne genijalnost, inovator je dva, za čovečanstvo veoma važna, izuma.

„Zamislite da sve što vidite možete da zumirate milijardu puta. To što vidite zove se nano nivo, a ono što mene na tom nivou zanima jeste kako složeni, još uvek nepoznati ili poznati, procesi koje leže u osnovi života funkcionišu. Da li možemo da ih razumemo dovoljno dobro kako bismo poboljšali kvalitet ljudskog života? Da li možemo da razvijemo nove metode da ih vidimo ili osetimo? Jedna inovacija predstavlja novu metodu izdvajanja DNK, a razvio sam je uz neizmernu podršku prof. dr Borivoja Adnađevića i dr Bojane Banović. Za sada smo u fazi pregovora sa potencijalnim partnerom iz Slovenije. Druga inovacija ima značaj jer ubrzava identifikaciju toksina koji izazivaju botulizam i tetanus – inače letalne bolesti. Na taj način omogućava racionalno trošenje novca koji zdravstveni sistemi izdvajaju za vakcinaciju“, objašnjava Bošković.

Odgovor na čuveno pitanje šta će biti kad poraste stalno se menjalo. Zanimalo ga je, kaže, skoro sve. Bio je opčinjen istorijom, i tokom većeg dela gimnazije imao je jasan cilj da želi da se bavi arheologijom. Ipak, Filip nije imao mira, a i sudbina je htela da njegov put bude „malo“ drugačiji.

„Počeo sam da se četvoroumim oko upisa na fakultet, između međunarodnog prava i međunarodne politike, preko elektrotehnike i fizičke hemije. Na kraju je odgovor bio molekularna biologija. Imao sam sreće da budem na pravom mestu i u pravo vreme, da budem pozvan u Institut za nuklearne nauke Vinča, a dodatni obrt je bilo to što sam bio deo programa biologije i hemije Centra za talente Beograd II. Uz prave ljude sam shvatio da moj multidisciplinarni pristup može pokriti molekularna biologija, a kasnije se to preciziralo u nanobiologiju iliti biofiziku pojedinačnih molekula“, objašnjava ovaj mladić pred kojim je svetla budućnost, koju će, nada se moći da ostvari u Srbiji.

Nameravam da se jednog dana vratim u Srbiju, ne zato što smatram da su ovde bolje mogućnosti za napredovanje, već zato što našem društvu treba promena i vaš uticaj u inostranstvu na društvo nije veliki, jer je ono dobrim delom razvijeno, ali mogućnosti za razvoj vaše karijere su izuzetno veći nego u Srbiji. A u Srbiji je situacija obrnuta, vaš uticaj na društvo je daleko veći nego u inostranstvu, možete promeniti neke stvari, sporije doduše, ali svaka promena je u osnovi života. Ko ne napreduje, nazaduje, a naša država je knjiški primer za to.

Kako kaže, Srbija je deo Evrope, koja svojim građanima nudi sigurnost, bolji kvalitet života, posao i ono najvažnije, „znate da će se trud, rad i upornost ceniti i da će vam to biti karta za napredovanje“.

Međutim, mladi idu sa idejom da će steći novac, da će imati bolje uslove života, ali to baš nije tako. Mentalitet severnih zemalja je drugačiji od nas, individualizam je prisutan i svi naši ljudi koji odu napolje imaju tu nostalgičnost za našom hranom i ljudima. Treba naći balans, država u kojoj živimo deklarativno je za to da zaustavi odliv mozgova, ali kao što su stari Latini govorili:“Res, non verba – Dela, ne reči „, ističe naš sagovornik i dodaje da sve mere koje se kod nas uvode, da bi se rešio ovaj gorući problem izumiranja društva, su kvantitativno i kvalitativno odvojene, neusklađene i imaju nedostatak logike i sistematičnosti.

“Nije sve u novcu, mladi ljudi idu jer imaju osećaj da državu baš briga za njih, kad god pokušaju da proviri izvan utvrđenog mišljenja, izvan kutije, tu je naravno društvo i delimično kvazidržavna elita koja će da vam lupi lepljivu traku preko kutije. Ključ je menjanje pristupa.”

Na naše pitanje da li smatra da je u današnje vreme privilegija raditi ono što voliš i voleti ono što radiš, i istovremeno živeti lagodno od tog rada, bez mnogo razmišljanja odgovara.

„Razvoj društva je posledica napretka nauke i ljudske ljubopitljive prirode. Bez nauke mi bismo se sad igrali sa majmunima u džunglama Afrike. Razvijene zemlje to znaju, zato nauku i podržavaju. Meni je moto upravo bio taj, da hoću da moj posao ne bude posao već moj hobi. Da ne osećam kao neki teret, već kao uživanje. Mladi ljudi moraju da rade ono što vole, da se izbore da u tome budu najbolji i neće imati poteškoća. Treba biti hrabar i rešavati probleme od najvećeg ka najmanjem, to iskoristiti za ličnu motivaciju. Tada pobeđujete sami sebe, a time postajemo nepobedivi.“

Za kraj našeg razgovora, Filip ima jasnu poruku za sve mlade u Srbiji.

„Radite ono što volite, najbolje što možete. Ne bežite od problema i pomažite jedni drugima.“

Mladi Filip Bošković dvostruki je dobitnik nagrade Univerziteta u Beogradu za najbolji naučno-istraživački rad iz oblasti prirodno-matematičkih nauka i dve inovacije, kao i prestižne evropske nagrade Stephan W. Kuffer.

I te kako vredna spominjanja je i nagrada kompanije Novartis na najprestižnijem farmaceutskom takmičenju studenata prirodnih usmerenja, osvojena na ovogodišnjem Biokampu održanom u Ljubljani.

(Aleksandra Andrić/BKTVNews)

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here