Gromoglasna tišina – upravo tako bi se mogao opisati način na koji je lokalna mitrovačka opozicija ispratila članke sa našeg portala o preimenovanju lokacije u ulici Arsenija Čarnojevića gde je, umesto Hitne pomoći, nikla stambena zgrada u privatnom vlasništvu.
I dok se ćutanje aktivista Đilasove stranke može i razumeti, jer oni, po logici stvari, ne žele da kusaju čorbu u čijem stvaranju nisu ni učestvovali, zabrinjavajući je apsolutni muk odbornika i simpatizera udruženja “Grad za sve nas”, koji inače u svim drugim prilikama nastoje da se prikažu kao zaštitnici “prezrenih i kletih”.
Zašto oni koji imaju komentar na sva dešavanja u Mitrovici, pa i ona minornog značaja (poput otvaranja javnog toaleta), ćute kada je u pitanju nešto ovako veliko, jer činjenica da je neko fizičko lice pazarilo plac u samom centru grada za samo 13000 evra, teško da neće zainteresovati javnost, pa i buduće birače? Zašto “građaneri” propuštaju priliku da poentiraju na svojevremenom propustu lokalne naprednjačke vlasti?
Rešenje se, po svemu sudeći, krije u odgovoru poverenika SNS-a i aktuelnog ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića, tokom obraćanja javnosti nakon ostavke načelnika Miroslava Jokića. On, na novinarsko pitanje “Ko je inicirao spornu transakciju lokacije u ulici Arsenija Čarnojevića?” podseća da je taj prostor 2011. godine planskim aktom na osnovu inicijative tadašnjeg rukovodstva Bolnice bio namenjen za izgradnju Hitne pomoći, a danas je, po važećim aktima namenjen za izgradnju hotela i sportskog kompleksa.
“Taj prostor je 2014. godine, na osnovu zahteva tadašnjeg načelnika za urbanizam Vladimira Petkovića upućenog prema Gradskom veću mitrovačke skupštine, preimenovan i prodat na licitaciji.“
I tu dolazimo do, možda, ključnog razloga za gromoglasnu tišinu franjevačke opozicije. Na koliko ćemo još “kostura u Petkovićevom ormanu”, smenjenog gradonačelnika koji danas nastoji da se prikaže kao lider opozicije bez repova iz prošlosti – naleteti!? Posle odobrenja za gradnju sojenica na Savi, potpisivanja upotrebne dozvole za Metalfer, otkrivamo da je i prodaja sporne lokacije za Hitnu pomoć – inicirana od strane istog tog Petkovića.
Drugim rečima, kojim god putem da krenemo – naići ćemo na neku špekulaciju lidera “Grada za sve nas”, iz vremena dok je bio deo piramide vlasti.
Treba podsetiti da su, kada je reč o podeli nadležnosti, gradske uprave te koje iniciraju predloge prema Gradskom veću koji ih usvaja ili odbija, a zatim se sve to šalje na glasanje gradskoj Skupštini. Jasno je, s obzirom kakvi “stručnjaci” sede u Gradskom veću, da se takve inicijative mahom prihvataju i šalju dalje – odbornicima. Jasno je i da većina odbornika niti ima volje, a pogotovo obrazovanja, da se upušta u sadržinu, pred njih iznesenih, predloga, da su u skupštinskim klupama uglavnom zbog bezobrazno visokih nadoknada dižući ruke po komandi, zevajući i često ne znajući ni koja je tačka dnevnog reda.
Sve je to neformalni vođa udruženja “Grad za sve nas”, a u to vreme vrli naprednjački kadar, Vladimir Petković znao, te je uspešno progurao predlog o preimenovanju i prodaji lokacije u ulici Arsenija Čarnojevića. Umesno pitanje bi bilo: “Za koga je spremao taj plac?”, jer teško da je u neznanju odredio početnu cenu od samo 13000 evra.
To što je neko drugi, a ne onaj kome je namenjen, utrčao na licitaciju, svakako da sa Petkovića ne skida žig krivice što su Mitrovčani ostali bez odlične lokacije za Hitnu pomoć. Ipak, deo krivice snosi i predsednik tadašnjeg saziva gradske Skupštine Milan Kovačević koji je Petkovića podržao u tome, stavljajući inicijativu na dnevni red bez da se konsultuje sa odbornicima većine i objasni im, takvim poluobrazovanim (tada se Trivina obrazovna mašinerija tek zahuktavala), o čemu se radi.
Možda je, na neki način, “stimulisan” da to ne učini?
U tom smislu, čak i objašnjenje Branislava Nedimovića ( u to vreme gradonačelnika) deluje prilično otrežnjujuće po simpatizere udruženja “Grad za sve nas”:
“Kada govorimo o podeli nadležnosti, Skupština grada je jedina vlasna da sprovede postupak javne rasprave i svega ostalog. Gradonačelnik je izvršna grana vlasti koja te odluke mora da sprovede u delo. Dakle, o imenima nemam šta da pričam, nit nit me interesuju – u tom filmu ja nisam učestvovao.”
I dok su simpatizeri udruženja “Grad za sve nas” nadugaško na društvenim mrežama polemisali o aferi bivšeg načelnika Jokića (od čega se SNS brzopotezno ogradio Jokićevom ostavkom), često svojim komentarima zadirali i u privatnost osoba koje nisu javne ličnosti, istovremeno na svoj prljavi veš nastoje da nabace debeo sloj zaborava kao da nikada nisu bili deo te iste ili slične mašinerije.
Zbog želje da otkrijemo istinu o ovom slučaju, tražili smo pisanim putem od samog Vladimira Petkovića da objasni svoju ulogu u prodaji lokacije u ulici Arsenija Čarnojevića, no on se i na ovo novinarsko pitanje, bar do zaključenja teksta – u potpunosti oglušio.
Da li je razlog u želji da pokaže kako mediji tobože nisu slobodni ili prosto nije imao šta da kaže u svoju odbranu – na samim čitaocima je da procene.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(M. Milivojević)
Gospodine M.Milivojeviću. Svaka čast na tekstu. Mnogi vas čitaju jer su Petkovića odavno „pročitali“.
Na njegovu žalost to će shvatiti kada „ovi“ odu a „on“ se ne vrati.
Lasan – ne seri 🙂