Izbori za savete Mesnih zajednica trebalo bi, na teritoriji Grada Sremska Mitrovica, da se održe u nedelju, 17. avgusta, kako je i najavljeno u lokalnim medijima. Opozicija, a tu se misli kako na stranke/partije, tako i na razne zborove, plenume, inicijative, tzv. studente, i slično, na ove izbore (opet!) neće izaći. Ne zato što ne žele, već, ruku na srce, zbog nesposobnosti da organizaciono deluju u realnom svetu. Njihova organizacija se svodi na vanserijski glupo prepiranje po društvenim mrežama, arlaukanje pred kućama i stanovima neistomišljenika, pa i Gradskom kućom, blokiranje puteva i tamburaške mini koncerte kao odraz njihove ‘tuge’ za poginulom omladinom pod novosadskom nadstrešicom.
Opozicioni aktivisti, u gore navedenom kontekstu, neodoljivo podsećaju na Batu Živojinovića kada, u filmu “U raljama života”, preti Štefici Cvek govoreći joj “Sad ću da te k*r*m”, detaljno opisujući koliko i na koji način će to da uradi, a onda… ništa! Opozicija, barem u našoj varoši, godinama preti da će posle tamo nekih izbora, kada se najzad potvrdi da ima apsolutnu narodnu podršku, ne samo suditi sadašnjim vlastodršcima, i ne samo obračunati sa sadašnjim kadrovima, dabome i novinarima, verovatno u smislu jahanja i svakojakog drugog maltretiranja, nego i preporoditi grad “da budu kuće od čokolade, a prozori od marmelade”.
Na kraju, poput legendarnog Bate, na izbore niti smeju niti znaju kako bi izašli.
Hajde da te njihove idiotske pretnje ostavimo začas na stranu, jer očigledno opozicioni prvaci ne shvataju da su izvršna i sudska vlast razdvojeni, te da, sa pobedom na izborima, nisu vlasni da sude bilo kome, ono što impresionira autora ovih redaka je činjenica da, posle toliko “pretnji”, obećanja i nametanja biračkom telu, čim dođu prvi izbori, pa makar i za Mesne zajednice, opozicione stranke i blokaderi, upravo nemaju hrabrosti na njih izađu, završavajući par excellence svoju pretnju poput Trokrilnog u gore pomenutom filmu.
Treba li neko drugi da preuzme mukotrpan posao organizacije predizborne kampanje, a samozvani lideri samo da se pojave, dan posle izbora i sednu u neke fotelje? Ili im je ispod časti da odu među narod, da ih birači upoznaju, da uspostave dijalog s njima? Ili misle da su društvene mreže isto što i Srbija?
Posebno je interesantno to što su, u panici i nedostatku organizacionih sposobnosti, nakon raspisivanja izbora za savete Mesnih zajednica, predvodnici blokaderske rulje u pomoć pozvali opozicione stranke, iste one od kojih su se u početku protesta ograđivali, uvereni u opštenarodnu podršku i svoju mesijansku ulogu. Naravno, stranke su se na taj poziv oglušile, i same nesposobne da se pokrenu, osim par odbora koji i tako ne postoje, pa je na apel blokaderskih đilkoša pozitivno odgovoreno samo od strane oba člana mitrovačkog odbora Novog DSS-a i sva tri člana Srpskog pokreta Dveri.
Očigledno nedovoljno kako bi sveukupna lokalna opozicija, sastavljena od džabalebaroša i badavadžija, skupila hrabrosti da izađe na ove izbore, tako da je i njihov ishod unapred izvestan.
