Odavno je poznato da Bosutske šume, zajedno sa prekograničnim Spačvanskim šumama, predstavljaju jedne od najvrednijih šuma Evrope, a to tvrde i nadležni iz Šumske uprave „Morović”, koja radi u okviru sistema šumskog gazdinstva Sremske Mitrovice JP „Vojvodinašume”.
Ta vrednost ogleda se u šumama hrasta lužnjaka, a neka stabla žive više od jednog i po veka, gradeći mešovite zajednice sa poljskim jasenom i grabom. Na terenu stručnjaci ukazuju na primere dobre prakse zaštite starih rezervata Vinična i Stara Vratična, zatim kako se održivo može gazdovati novim i starim šumama.
Šume su najsloženiji kopneni ekosistemi koji osim očuvanja izvornih biodiverziteta i raznovrsnosti vrsta imaju izuzetnu ulogu u održavanju prirodne ravnoteže života na Zemlji. Danas je šumskim staništima neophodna pomoć čoveka (čijom krivicom su prethodno i degradirane), ne bi li povratile veći procenat površine, navode u Šumskoj upravi „Morović“.
-Naše preduzeće ima odgovornost za površinu od 43.000 hektara, od čega je oko 38.500 hektara pod šumama – kaže rukovodilac Službe planiranja i gazdovanja šumama JP „Vojvodinašume” Zvonko Abjanović. – Od te šumske površine, 33.000 hektara čine šume tvrdih lišćara u kojima dominira hrast lužnjak i oko 5.500 hektara mekih lišćara, prevashodno klonskih topola, koje se graniče uz reku Savu. Na toj površini, iz godine u godinu uvećavamo našu drvnu masu, a dostigli smo zapreminu od skoro 14 miliona kubika drveta, u odnosu na pre 40 godina kada je ta zapremina iznosila oko sedam miliona. Svake godine sečemo od 180.000 do 240.000 kubika, ali sve što se poseče, nadoknadi se novom sadnjom i to se godišnje 220 hektara pošumljava mekim lišćarima, oko 250 hektara tvrdim.
Obilaskom strogih rezervata, uverili smo se da su šume različite starosti, a iz šumske uprave tvrde da za sada, nemaju slobodnih površina koje čekaju na pošumljavanje. U dva mesta koja smo posetili, rezervat je zaštićen prvim stepenom zaštite, te tu ljudske aktivnosti nisu dozvoljene, pa čak ni za JP „Vojvodinašume”. Tako smo imali prilike da pozdravimo prastare stanovnike koji broje 155 pa i 175 godina. Golema “zver” od 450 godina odvaljena u korenu ležala je ušuškana šumskim tepihom, kao fosil podsećajući na svoj nekadašnji doprinos zajednici.
Postoji nekoliko problema sa kojima se susreću stručnjaci prilikom održivog gazdovanja šumama. Zahvaljujući merama nege koje primenjuju u onim delovima u kojima je moguće da se realizuju aktivnosti, pojedini gubici mogu se nadoknaditi.
Na površinama na kojima ekonomski gazdujemo, definisali smo šta je naš cilj, a to je proizvodnja tehničkog drveta i u tom smislu, negujemo najlepša stabla za koja smo sigurni da možemo da ih ocenimo za stablo budućnosti – objasnio je Vid Rađević iz šumskog gazdinstva Sremska Mitrovica JP „Vojvodinašume”.
Problematika na terenu je hrastova pepelnica, stalno prisutna kao patogen, ali i insekt, hrastova mrežasta stenica sa kojima se intenzivno bore. Stručnjak za zaštitu prirode iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode Alen Kiš istakao je činjenicu da je izgradnja nadvožnjaka poremetila prirodni proces plavljenja staništa, te se treba orijentisati na vraćanje vode i podizanje nivoa podzemnih voda koje su prema poslednjim istraživanjima pale za četiri metra, te koren ne doseže do izvora.
Hrast lužnjak ne plodonosi svake godine, pa tako iz šumske uprave kažu da je ovo treća godina kako nisu imali žira, te mu se nadaju naredne sezone. S obzirom na to da se pošumljavanje radi semenom, u Šumskoj upravi „Morović” podignut je semenski centar u kom se čuva materijal. Seme se prvo podvrgava termoterapiji u trajanju od dva i po sata na temperaturi od 41.5 stepen Celzijusa. Tako se eliminiše patogen koji izaziva trulež klice i kotiledona.
U poslednjih deset godina se radi na vraćanju vode u šumu, s obzirom na to da imamo tri prekogranična ekološka koridora, Savu, Bosut i Studvu kao pritoku – priča Kiš. – Hrastove šume su vodoljubive, a kada su odsečene nasipom, nema plavljenja, te imamo obavezu da im pomognemo. Neke vrste su se adaptirale na promene kao što je orao belorepan, a neke vrste poput crne rode ipak nisu mogle da podnesu taj teret.
Da bi ekosistem bio vitalan i pružio stanište divljim vrstama koje zavise od njega, nisu potrebne samo šume, već šire sagledavanje sprege šume sa barama, močvarama i rekom, navodi Kiš.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(Ivana Bakmaz)
