Za istorijski okvir aktivnostima slovenskih svetitelja Ćirila i Metodija vlada veliko interesovanje u Evropi pogotovo u Slovačkoj i Češkoj. To interesovanje dobija i svoju turističku potvrdu.
U Češkoj se uveliko priprema itinerer od 7500 kilometara kojim će prolaziti turisti, hodočasnici, poštovaoci braće koja su proširila hrišćanstvo i pismenost u slovenskim zemljama. Reč je o kulturnoj ruti koja uključuje deset zemalja, a biće završena 2020. godine.
Evropskim putem Ćirila i Metodija moći će da se ide kolima, pešice, biciklom, vozom, autobusom, a sva mesta koja ispune kriterijume dobiće specijalan sertifikat koji će biti preporuka turistima.
– Ruta će biti protivteža postojećim hodočasničkim putevima u zapadnoj Evropi koji lokalnim zajednicama donose velike prihode – kaže Ivan Strašin, ispred Moravsko-Šleskog regiona u Češkoj.
Ruta se priprema pod pokroviteljstvom Evropskog parlamenta i Saveta Evrope. Centar je u Velegradu u Češkoj, a početak u nekadašnjem Carigradu (Istanbulu). Drugi krak išao bi od Češke do Rima.
Zelena, osnovna putanja prelazi preko Srbije, a izuzetno važna tačka na putu je Sremska Mitrovica.
Naime, Metodije je u nekadašnjem Sirmiumu (Sremskoj Mitrovici) postao episkop, a stručnu javnost intrigira i teorija da je tu i sahranjen.
– Postoji hipoteza po kojoj je Metodije sahranjen u okolini Sirmijuma, odnosno na prostoru današnje Mačvanske Mitrovice – navodi Slađan Papić, istoričar i direktor osnovne škole u ovom mestu – Sedište nadbiskupije u Panoniji bilo je u Sirmijumu, gde je Metodije boravio. Problem identifikacije Metodijevog groba i dalje ostaje otvoren, a ukoliko bi se ova pretpostavka dokazala, to bi predstavljalo prvorazrednu senzaciju.
Danas postoji arheološki istražena i konzervirana lokacija crkve u Mačvanskoj Mitrovici za koju se samo pretpostavlja da potiče iz vremena Metodijevih aktivnosti u Panoniji (lokalitet “Zidine” ili “Širingrad”). U okviru crkve nalazi se grob za koji neki naučnici smatraju da je Metodijev.
Ukoliko se ova hipoteza ikada potvrdi Mačvanska Mitrovica bi postala jedno od najznačajnijih mesta u razvoju hrišćanstva među Slovenima.
(M. M.)
Kako je lepo videti prave iskopine, a ne one koje su ih „stručnjaci“ uništili.