Na juče održanoj sednici Skupštine grada Sremska Mitrovica odbornica opozicione grupe „Grad za sve nas“ Kristina Dragišić iznela je niz zamerki na rad Regionalne deponije. Direktor Regionalne deponije Vladimir Pavlović, umesto da raspravu završi na skupštinskoj govornici, pozvao je odbornicu da dođe na lice mesta i lično se uveri kako je organizovan rad i šta se na deponiji zaista radi.
Poziv koji bi, čini se, trebalo shvatiti kao priliku da se kritike provere direktno na terenu, dobio je prilično neobičan odgovor. Odbornica je, prema iznetom stavu, poručila da će doći – kada prođu ove vrućine. I tu se otvara zanimljivo pitanje: šta bi bilo kada bi se na isti način pristupalo i vođenju grada?
Jer problemi, za razliku od skupštinskih zasedanja, nemaju baš običaj da čekaju da temperatura padne na prijatnih 25 stepeni.
Ako građanin ima problem sa komunalnim uslugama – da li bi odgovor bio „doći ćemo kada prođu vrućine“? Ako postoji problem sa saobraćajem, smećem, infrastrukturom ili bilo kojim drugim gradskim pitanjem – da li bi se čekalo da vremenske prilike postanu pogodnije?
Naravno, niko ne tvrdi da čovek treba da se izlaže ekstremnim vremenskim uslovima bez potrebe. Ali ako je neko izneo ozbiljne primedbe na rad jednog javnog sistema, sasvim je logično očekivati da bude spreman da ih proveri i na licu mesta. Pogotovo kada mu je takva mogućnost ponuđena.
Opozicija ima pravo – i obavezu – da kritikuje vlast. Ali uz kritiku ide i odgovornost. Nije dovoljno reći da nešto ne valja sa skupštinske govornice. Ako postoji mogućnost da se problem proveri direktno, valjda je prirodno reći: „Hajde da vidimo odmah.“
U suprotnom, građani mogu da se zapitaju da li je cilj zaista rešavanje problema ili samo njihovo komentarisanje. Jer ako su vrućine dovoljan razlog da se odloži obilazak deponije, šta će biti sledeći razlog? Kiša? Zima? Gužva? Praznici? Manjak vremena? Grad se, međutim, ne vodi kada vremenske prilike budu idealne. Problemi dolaze svakog dana – i od onih koji žele da vode grad očekuje se da se sa njima suoče odmah.
Možda je upravo zato ovaj potez opozicione odbornice zanimljiviji od same rasprave o Regionalnoj deponiji. Pokazuje jednu vrstu političkog komfora: lako je tražiti odgovore, kritikovati i postavljati pitanja. Nešto je teže otići na teren i proveriti šta se zaista događa.
A građani bi verovatno više cenili upravo ovo drugo. Jer ko želi da sutra vodi grad, mora biti spreman da izađe iz skupštinske sale – čak i kada je napolju vruće.
(M. Milivojević)
