Svakodnevno donosimo različite odluke. Neke od njih deluju jednostavno i lako rešivo, dok one druge nas mogu okupirati danima, buditi različite nedoumice i ponovna preispitivanja što uopšte i nije čudno jer što se ona tiče nama važnije sfere i vrednosti u životu, donošenje i najjednostavnije odluke vezane za tu oblast života može biti veoma teško i iscrpljujuće.
Svaka odluka u životu pojedinca može biti usmerena ka postizanju nekog cilja i kao takva ona nosi rizik od potencijalnog neuspeha zbog čega ljudi po onoj staroj narodnoj „tri puta mere, a jednom seku“. Čini se da su kod odlučivanja predomišljanja daleko veća bašu onim oblastima za koje jednom doneto rešenje ne može u potpunosti ili brzo biti promenjeno.
Izbor zanimanja, promena partnera ili odluka o zasnivanju porodice, samo su neke od potencijalno teških odluka za koje neki ljudi smatraju da su mogle značajno poboljšati kvalitet njihovog života, samo da su bile drugačije. Pomenuti stav se može razumeti ukoliko se posmatra iz ugla ljudske sklonosti i sposobnosti za maštanje, budući da sanjarenje o daleko boljim ishodima nekog poduhvata ponekad ima za svrhu smanjenje napetosti u trenutcima kada se pojedinac „lomi“ i na taj način odlaže preduzimanje konkretnih aktivnosti vezanih za odlulku koju treba doneti.
Iako na prvi pogled može delovati kao ispravno, odlaganje u donošenju odluka zapravo ne ide u prilog boljeg i povoljnijeg rešenja jer u tom „praznom hodu“ može se desiti da se situacija objektivno dodatno zakomplikuje i još više umanji mogućnost za donošenje odluke kojom će osoba biti zadovoljna što zavisi izmedju ostalog i od ličnih afiniteta pojedinca. Ljudi se u ovome veoma razlikuju i ono što je za nekoga adekvatna odluka kojom je zadovoljan, ta ista odluka za drugog može predstavljati minimalističko rešenje koje ne donosi nikakvo zadovoljstvo.
Ono što doprinosi dugom odlaganju, kod nekih ljudi može biti i izbegavanje odgovornosti ili težnja za što dužim ostajanjem u zoni konfora. Ovi razlozi dugoročno gledano mogu postati i specifičan stil života koji dovodi do sve većeg broja propuštenih prilika.
Ovakvo povlačenje i pasivni životni stil ne umanjuje broj potencijalnih grešaka jer svi ljudi se svakodnevno suočavaju sa brojnim situacijama u kojima je važno doneti pravu odluku, ali ne postoji garancija da neke od njih neće biti pogrešne. Ono što je značajno u ovakvim situacijama je ne brzati i ne povlačiti ishitrene poteze, kao i što je bitno ne zapasti u začarani krug odlaganja. Oba pomenuta rešenja ne mogu biti dobra, budući da ne dovode do rešenja i samo mogu pogoršati stanje jer potencijalno ostavljaju prostor za osećanje kajanja ili žal za propuštenim.
Neki bi rekli da sta god uradili „jedno kajanje im nikada ne gine“, ali u slučaju da je odluka proizašla iz dobro promišljenih poteza i svesti o mogućim posledicama, uz dozvolu sebiv da je sasvim u redu nekada i pogrešiti, šansa za pojavu neprijatnih osećanja je minimalna.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
Jelena Dragičević Berat, TA psihoterapeut
Kontakt: savetpsihologa@gmail.com
kontakt telefon: 065 3030120
