Agronom Đorđe Vujić i vozač Petar Pavković iz Vognja, pre skoro 40 godina, izmole od Đorđevog oca Dušana da im da jutro zemlje u arendu na veresiju, slagavši ga kako žele da ispitaju neku novu sortu povrća. Dušan se malo nećkao i alali jutro zemlje. Đorđe i Petar poseju kikiriki u aprilu iako se seje u maju.
Imali su rezervu ako ne nikne da na vreme nešto drugo ture u njivu. Ipak, kikiriki niče na vreme. Zeleni se.
Gledaju gde su mahune. Kad ono one ko krompir, u zemlji.
Rodilo k’o negde na jugu. Dobiše dve tone na jutru. Sušili ga ko pasulj u dvorištu. Dolazio narod, gleda i čudi se. Zarada je bila deset puta veća od uloga.
„U sremskomitrovačkom institutu mi rekoše da su svi prirodni zakoni protiv rađanja kikirikija u Sremu. Na to ja sav važan izvadim iz kese jedan bokor kikirikija sa voganjske njive. Zanemeše. Ne veruju. Idu i proveravaju. Uveriše se. Nemaju komentar“ – hvali se Đorđe.
Nekad velika jugoslovenska fabrika Korn-produkt u Sremskoj Mitrovici za proizvodnju flipsa kupovala je godišnje 120 tona skupog kikirikija.
A mogla je da ga proizvede na samo 60 jutara ili 35 hektara.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(Miomir Filipović Fića)
