Dolazeći na vlast u jesen 2000-e godine, nakon što je i na lokalnim izborima u Mitrovici DOS ubedljivo pobedio kandidate SPS-a (ti izbori su održani po većinskom principu), ostaće upamćena anegdota se jedne od prvih tzv. koordinacija na kojoj su deljenje funkcije u lokalnoj samoupravi i javnim preduzećima.
Naime, po svedočenju Slobodana Stokanovića, jednog od učesnika tih koordinacija, lideri lokalnih odbora stranaka koje su činile DOS, toliko su imali nepoverenja jedni prema drugima da su na funkcije predlagali sami sebe!?
Od mnoštva stranaka i različitih interesa, sve je već tada, u samom začetku, ukazivalo da od najavljivanog velikog preporoda društva i privrede – neće biti ništa. Naprotiv!
Lideri lokalnog DOS-a su, po pravilu, bili osobe bez ikakvog radnog iskustva, često i sa mizernim obrazovanjem, no to ih nije sprečavalo da bez ikakvog obzira sednu na rukovodeće pozicije ozbiljnih firmi i ustanova.
Iz sadašnje perspektive posmatrajući, prve iskrice balvanizacije grada počele su da se pojavljuju još tada, osim što nisu u današnjoj meri bile uočljive. Razlog tome je činjenica da su, u tim prvim godinama, još postojala i kako-tako radila mitrovačka preduzeća, koja su u narednih desetak godina polako urušavana i pljačkana, jedno po jedno.
Za predsednika skupštine opštine izabran je fotograf Zoran Bošković, a njega je kandidovala Čankova LSV. U međuvremenu, Zoran se udobno smestio u novosadske “Vode Vojvodine“, a kako se saznaje, usput je na nekakvom privatnom fakultetu stekao i akademsko obrazovanje.
Za Sašu Mitrovića, prvog direktora “Komunalija” nakon Petog oktobra, takođe sa liste LSV-a, vezuje se afera nabavke iz Austrije pogona za reciklažu otpada, skupo plaćenog, koji je na kraju sam završio kao otpad, neupotrebljiv. Koliko je ovom kupovinom “ojačao” sam Mitrović, nadležni organi nikad nisu utvrdili. I u zamešateljstvu tokom prošlomesečne prodaje hotela “Sirmium” ponovo se našlo ime Mitrovićevo i ponovo nadležni organi nisu našli nikakvog interesovanja da se pozabave njegovim likom i delom.
Predsednik Opštinskog odbora Demokratske stranke Aleksandar Prodanović, imenovan je (imenovao se –prim. aut.) za predsednika lokalne vlade, što je i vršio naredne četiri godine. U međuvremenu, bio je i predsednik mitrovačke skupštine, ali i poslanik u Narodnoj skupštini Srbije. Prodanović je smenjen i izbačen iz stranke pre osam godina, a na izborima 2016. godina stajao je na čelu Ujedinjene opozicije Mitrovice i doživeo debakl osvojivši jedva tri mandata. Poslednjih godina je fokus svojih aktivnosti prebacio u Šabac, pa je vršio dužnost direktora u nekoliko javnih preduzeća kao kadar Zelenovićeve stranke “Zajedno za Srbiju”. U međuvremenu je nekako uspeo i da se oženi.
Pored njega, DS je imala u užem rukovodstvu i Ljubišu Kolarova, ali i Aleksandra Gavrilovića. Kolarov se, tokom vladavine DOS-a, bez dana radnog staža našao na mestu direktora „Pčelice“ i posle toga Muzeja Srema, a obavljao je i funkciju načelnika jedne od opštinskih uprava. Nakon što ga je njegov kum Prodanović izbacio iz rukovodstva, Kolarov mahom tavori u političkom ništavilu. Imao je jednu neuspešnu epizodu sa Levicom Srbije na izborima 2016. godine sa kojom je na lokalnim izborima osvojio svega 1 posto glasova. Danas mahom visi na Fejsbuku i pokazuje zavidno neznanje gramatike i pravopisnih pravila.
Aleksandar Gavrilović, diplomac DIF-a, bavio se u to doba, pored svega ostalog, i izgradnjom bulevara kroz Stari šor. Nakon formiranja LDP-a, odlazi iz DS-a. Danas se bavi privatnim biznisom.
Lokalni DSS vodio je Nenad Lemajić, alfa i omega svih političkih gibanja u većem periodu tokom poslednjih 20 godina. Navodno je jedan od najzaslužnijih za ekonomsko-privredni i svaki drugi sunovrat Sremske Mitrovice nakon Petog oktobra sa svojim talentima poput Zorice Gašpar i kadrovima skrpljenih zbrda zdola, mahom preletačima iz SPS-a i JUL-a, koje je udomljavao na raznim budžetskim funkcijama.
Lemajić je, indirektno, u igri i dan danas, a u međuvremenu je iz DSS-a prešao u DS. Grupa Građana “Mitrovačka alternativa” koja je na ovogodišnjim izborima osvojila dva odbornika smatra se bliskom ako ne i pod kontrolom Lemajića.
Posle njegovog napuštanja DSS-a, ova stranka dolazi u ruke Vasilija Radosavljevića, poznatijeg među sugrađanima kao Vasa PDV.
Vasa PDV je ubedljivo najuspešniji „biznismen“ među tzv. dosovcima. Sve vreme koje je proveo kao deo piramide vlasti (2000-2016) bavio se poslovima urbanizma i građevine, kao i popisa imovine kod izvesnog broja lokalnih preduzeća. I on se smatra ponosnim vlasnikom diploma sa raznih privatnih fakulteta, iako je devedesetih radio kao konobar i prodavac bresaka na pijaci. Iako je 2000. godine bio podstanar, danas poseduje luksuznu kuću sa bazenom (vrednosti preko 300.000 evra), tuce stanova i veći broj poslovnih lokala u gradu. Van grada – ko zna?! Za njega se vezuje čitav niz afera iz oblasti privrednog kriminaliteta, ali do sada nije ni za jednu osuđen. Za aferu prisvajanja placa u državnom vlasništvu u centralnoj gradskoj zoni (Kralja Petra I broj 2) postao je predmet interesovanja Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu, ali nije poznato kako se to završilo.
Ne bi trebalo izbaciti iz vida ni Slobodana Simića, danas uzgajivača mangulica i prodavca magarećeg mleka. U prostorijama njegovog Goranskog saveza bilo je pred izbore 2000-e godine sedište DOS-a. Simić je bio direktor jednog broja preduzeća koji nisu preživeli njegove mandate tako da danas o njima nema ni traga ni glasa.
Simić je u vreme promena bio lider Nove demokratije, a pre toga član vojvođanskih reformista, još jedne autonomaške političke opcije. Njegov kadar bio je i Dragan Civrić, prvi načelnik mitrovačkog MUP-a nakon promena, do ove godine odbornika u skupštini grada ispred LDP-a. Za Civrića se vezuje skandal oko ničim opravdanog boravka ekipe mitrovačke radio televizije “M” na Olimpijskim igrama u Atini.
Danas, tačno dve decenije kako su stranke unutar DOS-a preuzele vlast u Sremskoj Mitrovici, u lokalnoj gradskoj skupštini ne sedi više ni jedan odbornik koji je bio deo te koalicije. Tadašnji lideri su se u proteklih 20 godina netragom izgubili sa političkog neba i, kako stoje stvari, mali su izgledi da se neki od njih opet pojave i ponovo nam počnu krojiti kapu.
Današnji gradski politički lider Branislav Nedimović, pre 20 godina, još uvek je studirao na Pravnom fakultetu u Novom Sadu. Pojedinci ga smatraju političkim naslednikom Nenada Lemajića.
(Milan Milivojević)
Kada se ovo pročita, a sve je istina, i napravi paralela s današnjom vlašću na svim nivoima, može se konstatovati SVE JE ISTO SAMO NJEGA NEMA. Neobrazovani likovi, bez vizje, optrećeni samo ličnim bogaćenjem tragedija su srpskog naroda u dugom vremenskom periodu. Ko je kriv? Naravno mi koji glasamo za ovakve likove, SPC i SANU koji im prećutno ili za pare daju podršku. U ovoj državi ne postoji snaga koja ima viziju kuda bi to Srbja trebala da ide, da oslobodi medije, izgradi nezavisne i profesionalne institucije sistema i na taj način razvlasti sebe. U bari smo bili, u bari živimo, a bojim se da će tako biti i u budućnosti. Ljudi, zamislite Marko Đurić, onaj moron što viče Aco Srbine i viri mu iz … je ambasador u Americi. Imali li veće uvrede za građane ove države.