GDE ĆE IM DUŠA! Oboleo zbog sudske nepravde

1
2569

Neslavan rekord po broju sudskih procesa pred sudovima u Vojvodini poslednjih godina stigao je hrtkovačkog preduzetnika Slavka Trifkovića, ne njegovom voljom, čak šest postupaka u sudovima u Rumi i Sremskoj Mitrovici. A, hteo je samo da sve što je decenijama mukom sticao po belom svetu, investira u rodnoj grudi u ostvarenje „srpskog sna“.

Benzinska pumpa, koju je 2005. godine sagradio sa svim dozvolama, na svojoj njivi u priatarskom delu Ulice Vladimira Nazora, na izlasku iz Hrtkovaca uz put za Rumu, pretvorila se Trifkoviću u noćnu moru zbog ogromnih nameta JP „Putevi Srbije“. Sada iznuren tužbama i brigom za egzistenciju svoje porodice, oboleo, čeka ishod sudskih postupaka. Dok iz Osnovnog suda čeka sa zebnjom odluku u jednom od sporova, Trifković krajem ovog meseca u istom danu ima dva ročišta u Privrednom sudu u Sremskoj Mitrovici.

U JP „Putevi Srbije” Trifkoviću su, kako navodi njegov pravni punomoćnik, advokat Slobodan Stojanović, odmah na početku, otvaranje pumpe uslovili potpisivanjem ugovora koji je sastavilo isključivo to preduzeće, po principu „uzmi ili ostavi”. Tim ugovorom iz novembra 2005, Trifkoviću su, kako tvrdi advokat, nametnute tri, praktično iste obaveze, a rečeno mu je da određeni iznos na ime ugovornih obaveza mora platiti čak pre izdavanja saglasnosti JP „ Puteva Srbije”.

Prva naknada, tada 2005. bila je jednokratna u iznosu od 288.000 dinara, „za izgradnju benzinske stanice”. Istovremeno s njom određene su mu i dve naknade na neodređeno vreme na godišnjem nivou u iznosu po 288.000 dinara, koji je kasnije povećavan, „za korišćenje benzinske stanice” i „za pristup s puta na pumpu“ .

Umesto da se za pristup s puta na pumpu opredeli 100-200 kvadratnih metara putnog pojasa, što je svakako dovoljno, i da se to formuliše kao pravo prolaza ili prilaza s puta koje se odnosi na korisnike puta, JP „Putevi Srbije” nametnuli su tu obavezu Trifkoviću kao zakup zemljišta i to u obimu od čitavih 4.315 kvadrata. Kako god ova površina bila protumačena u istoj je sadržana i zakupnina za Slavkovo zemljište“, navodi Stojanović.

Najfrapantnija je činjenica, kako ističe pravni punomoćnik, „da u celokupnoj regulativi koja propisuje ovakve i slične naknade za puteve uopšte nema odredbe da se ove naknade odnose na predmetni put na koji Slavkova pumpa izlazi“.

„Taksativno su, naime, navedeni putevi za koje se plaća naknada, a taj put, uz koji je Slavkova pumpa, nije među njima nabrojan. Saglasna tome je i činjenica da niko osim njega na tom putu nije obveznik ovih „naknada”, uključujući i druge benzinske pumpe. Sam Trfiković je nekoliko godina, dok nije potpuno iznemogao finansijski, izmirivao i obaveza za ove naknade, a onda je posustao, pa od tada traju njegove nevolje“, ističe Stojanović.

Na brojne tužbe koje JP “Putevi Srbije” podnose sukscesivno od 2009. godine protiv Trifkovića, s njegove strane je odgovoreno kontratužbom sa zahtevom da se sudski utvrdi ništavost ugovora, koji je, kako tvrdi, potpisao jer nije shvatao šta zapravo potpisuje. Zbog svega je podneta i ustavna žalba. Tužbe protiv Trifkovića, teške su više miliona dinara, a kako napominje advokat, posebna priča je sistem obračunavanja kamate. Po jednoj tužbi su, tvrdi advokat, kamatu obračunali po komfornoj metodi, oko sto posto, dok je u ostalim tužbama primenjena neka druga kamatna stopa

I dok su na Trifkovićevoj strani ubeđeni da su dve velike finansijske obaveze, od kojih njegova pumpa na sporednom i ne baš prometnom putu, ne može da diše, nepravedno nametnute, s druge strane, “Putevi Srbije” tvrde da samo primenjuju Zakon o javnim putevima kojim je propisano da se za upotrebu javnog puta plaćaju naknade za zakup delova zemljišnog pojasa javnog puta i godišnja naknada za korišćenje komercijalnih objekata kojima je omogućen pristup s javnog puta, i to u visini koja je utvrđena Odlukom o visini naknada za upotrebu državnog puta.

Tom odlukom je, tvrde u tom preduzeću, propisano da se za zakup delova zemljišnog pojasa koje koristi preduzeće u naselju, plaća godišnja naknada od 1.699 dinara po metru kvadratnom, a do visine naknade koja bi se platila za izgradnju komercijalnih objekata kojima je omogućen pristup sa državnog puta. Ugovorom od 9. novembra 2005. godine, koji je zaključen između Republičke direkcije za puteve i Slavka Trifkovića, u skladu s tadašnjom Odlukom o visini naknada za korišćenje puteva, utvrđena je, kako se precizira, naknada za zakup delova zemljišnog pojasa od 288.000 dinara godišnje, a izmenjenom odlukom od 2009. godine promenjena je cena na 339.840 dinara godišnje.

Iako se rasplet ovog slučaja ne nazire, Slavko Trifković je, po svemu sudeći, posustao, a od pre tri meseca ispred pumpe je istaknuta tabla da se prodaje. To bi mogao biti kraj sna koji je poneo Trifkovića dok je slušao priče o fantastičnom ambijentu za investitore, ne samo strane već i domaće, jer je mislio kako uporan udarnički rad, uz materinski odnos države mora biti dobitna kombinacija.

Slavko je posle svega ozbiljno oboleo , a svako suđenje doživljava kao nervni slom“, kaže advokat Slobodan Stojanović.

 

 

J. Jakovljević / https://www.dnevnik.rs/hronika/hrtkovacki-preduzetnik-slavko-trifkovic-pritisnut-tuzbama-puteva-srbije-18-11-2017

1 COMMENT

  1. Samo siva ekonomija u Srbiji cveta
    Ili se uclani u stranku vladajucu a prvo krenu od mesne zajednice u selu svom

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here