Prošlo je 18 godina od brutalnog zločina koji je potresao Srem, kada je na benzinskoj pumpi na ulazu u Velike Radince kod Sremske Mitrovice na svirep način ubijen Goran Marković (20). Njegovi roditelji Milena i Milenko Marković uporno vode bitku tražeći od nadležnih da se pronađe ubica njihovog sina.
– Vraćao sam se tog 14. juna 2004. godine oko podne kući sa njive kad vidim komšija trči prema meni kao bez duše, viče: “Jao, nesreće komšo, eno ubili ti Gorana!“ Klonuo sam, pao na momenat, pa potrčao kao pomahnitao do pumpe, gde je Goran poslednju godinu radio – seća se Milenko sa suzama tog kobnog dana.
Na licu mesta gužva, uviđaj, preplašeni ljudi dotrčali iz sela na benzinsku pumpu koja se nalazi na samom ulazu u Velike Radince. Ubijenog Gorana pronašao je meštanin koji je stao na pumpu da natoči gorivo. Videvši da se niko ne pojavljuje ušao je unutra i zatekao jeziv prizor – mladić je u lokvi krvi i sav krvav klečao sa rukama opuštenim pored tela, klonule raznete glave.
Sef je bio obijen i iz njega, kako se kasnije ustanovilo, odneto 70.000 dinara.
– Iz Hrvatske smo u Srbiju stigli 1991. godine, tamo sam u Zagrebu radio na poslovima obezbeđenja lica i objekata i znam da prepoznam rukopis profesionalca. Sve ukazuje na smišljeno ubistvo, jer je Goran imao vidljive povrede i masnicu iznad desnog oka, gde ga je ubica udario okvirom pištolja u desnu obrvu da ga onesposobi, a potom pucao u levu slepoočnicu. Specijalni rasprskavajući dum-dum metak prošao je kroz glavu i izašao ispod desnog uha, raznevši mu mozak i pola vrata – opisuje otac zastrašujući prizor od pre 15 godina, pokazujući uznemirujuće fotografije sa lica mesta.
Nekoliko meseci trajala je medijska buka oko svirepog ubistva, a otprilike isto toliko i intenzivna potraga na terenu za ubicom. Saslušano je pola sela, u policiji su roditelje uveravali da ne brinu, da su na tragu ubici koga samo što ne uhvate. I tako punih 15 godina. Slučaj je pao u zaborav, a pitanja novinara ostala bez odgovora.
Selom su kružile razne glasine – da je ubica navodno crvenim “golfom“ pobegao u Republiku Srpsku i tamo se krije, te da je u okolini Velikih Radinaca tada sakrivan poznati general za kojim je u to vreme raspisana poternica, a za Gorana se pričalo da je, navodno, primoran da mu pomaže u nabavci namirnica.
Ali, do današnjeg dana te informacije zvanično nisu potvrđene.
– Sumnjam da se slučaj iz nekog razloga zataškava. Pisao sam na sve strane, odlazio u mitrovački SUP svaki dan, obijao vrata inspektora i načelnika, ali uzalud. Neki inspektori su meni iza leđa govorili da sam lud, čak me i prijavljivali za uznemiravanje – nemoćno širi ruke Milenko, dok njegova supruga Milena ne skriva suze.
O slučaju su obaveštene sve vlade i svi resorni ministri od 2004. godine do danas, predsednici i premijeri, a kako Markovići posebno naglašavaju pomoć su nedavno potražili i od predsednika Srbije Aleksandra Vučića i ministra Nebojše Stefanovića.
– Našem sinu Goranu dugujemo da se pronađe i kazni njegov ubica. Obijaćemo do smrti pragove svih predsednika, premijera i ministara MUP u Beogradu, samo da umremo mirni znajući da je pravda zadovoljena, a ubica našeg sina kažnjen – kažu Milena i Milenko.
U Zapisniku o uviđaju koji je potpisao istražni sudija tadašnjeg Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici D. K. od 14. juna 2004.godine piše da su “svi tragovi pronađeni na licu mesta uočeni, obeleženi i fotografisani tako da će skica lica mesta i fotodokumentacija činiti sastavni deo zapisnika. Tragovi papilarnih linija pronađeni na ladici prvog stola, dovratku vrata, čašama i vratancima kase skinuti su putem folije tako da će izveštaj činiti sastavni deo zapisnika“.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(Jelena Rafailović)
