Ko misli da je naredna anegdota izmišljena, taj ne poznaje današnju Srbiju.
Desilo se to pre nekoliko godina. Pisali smo već o tome, no s obzirom na najnoviji razvoj situacije u vezi hapšenja zbog prodaje fakultetskih diploma, nije zgoreg sve ponoviti.
Jedan ovdašnji, vrlo uvaženi funkcioner, nekadašnji zagovornik linije Karlovac-Karlobag-Virovitica, a sada vatreni propovednik evropskih vrednosti sa posebnim osloncem na NATO standarde i Parade pedera, stekao je diplomu jednog brzopoteznog privatnog fakulteta.
Upućeni će se setiti i kog ako im otkrijem da je profesor na njemu „jedan veliki DrMr“ – visoki intelektualac poznat u najvećem sremskom gradu po nadimku Magarac. Kažu da je to isto Magare bilo mentor i Tomislavu Nikoliću, ali ta priča nije baš proverena, pa se nećemo više ni osvrtati na nju.
Elem, došao je kod jednog direktora jedne mitrovačke srednje škole (ne mogu vam više otkriti – odmah bi se šjetili koji je), dotični novokomponovani akademski građanin i pitao kako bi mogao da dobije diplomu srednje škole.
„Zašto? Šta će ti!“- izletoše skoro pa rafalno dva pitanja radoznalom diši.
„Ma, treba mi…“ – poče zemljak da mu vrda češući se od nervoze po potiljku: “Hoću da konkurišem na direktorsko mesto jednog našeg javnog preduzeća!“
Direktor, ne znajući da je ovaj već masterirao kod Magarca nekakav marketing, ponovo reče krajnje naivno:
„Nije problem za diplomu, napisaću ti je. Ko će kome ako ne svoj svome. Nego, šta će ti diploma srednje škole kad za direktora moraš imati fakultet.“ – tobože mu otkri toplu vodu vajni diša.
Političar, već vidno nervozan, odbrusi mu pre no što će ga pozvati na piće.
„Ma idi, bolan… Imam ja fakultet. Al’ nemam srednju!“
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(Milan Milivojević)
Zašto se ne napiše ime dotičnog?
Slika drveta otkriva o kome je reč.