JEDNO SELO – DVA IMENA: Višnjićevo u zagrljaju šume i reke Bosut

0
1220

Skrajnut sedam kilometara od magistralnog puta Sremska Rača- Bijeljina, selo Višnjićevo ili kako ga još zovu Grk, caruje okružen najkvalitetnijim hrastom lužnjakom i rekom Bosut.

Mesto u kojem je 20 godina živeo, umro i sahranjen, naš poznati srpski guslar Filip Višnjić, jedino je selo u Vojvodini koje ima Kajakaški klub. Višnjićevo u odnosu na druge manje sredine nema problem sa belom kugom, ovde dece ne manjka i bez obzira što je ovo idilično mesto udaljeno dvadesetak kilometara od Šida, ima sve što život njegovih 2000 stanovnika čini lepim.

Doduše, ratne devedesete nisu obišle ni ovo selo, kroz koje je prošlo preko desetine hiljada izbeglica. Udaljeni 14 kilometara od granice Republike Srpske, veliki broj izbeglih lica utočište je pronašlo baš u ovom mestu.

Neki su se ovde skućili, izgradili svoj novi dom. Započeli život ispočetka. Selo živi u slozi, gledamo da uradimo što više možemo, jer je to dobro za sve nas. Pre nekoliko godina iz golih temelja podigli smo crkvu koja je posvećena svetom Nikoli. Seosko groblje dobilo je kapelu. Imamo svog lekara, apoteku, poštu…– nabrajaju u Mesnoj zajednici.

Nizvodno odavde sedam kilometara nalazi se brana gde se Bosut uliva u reku Savu. U šumama koje se prostiru na preko 10 000 hektara, nalazi se nadaleko poznato bosutsko lovište jelena, divljih svinja i ostale divljači. Ovde se sve zove “Filip Višnjić“, od škole, sporstkih klubova, KUD-a, udruženja žena…

Selo je sve do 1935. godine nosilo ime Grk, da bi poslednje 82. godine ponelo ime našeg slepog guslara i pesnika Filipa Višnjića, koji je nakon sloma Prvog srpskog ustanka iz bosanskog Podrinja prebegao u Srem, odnosno u naše mesto. Ostala je priča, kada se Filip nastanio ovde, da je podigao kolibu, nabavio tronošce za one, koji su dolazili da ga slušaju. Kada je pevao, uvek bi zabacio glavu a proseda kosa, talasala se udarajući ga po plećima. U manastiru Šišatovac 1815. godine, sreo se sa Vukom Karadžićem koji je zapisao 17 njegovih pesama – s ponosom govore Grčanci, ne krijući zadovoljstvo što je pre pet godina u selu otvoren etno-muzej, u čast slepom guslaru, tokom turističke manifestacije “Višnjićevi dani“.

Ipak, u Višnjićevu je i dalje ostao žal za prugom Šid – Bijeljina, koja je meštanima mnogo značila, jer su vozom do granice sa Republikom Srpskom imali svega 3,5 km. Posle rata u BiH železnički saobraćaj je obustavljen, pa iako se priča da bi trebala ponovo da zaživi, činjenica je da su šine i dalje zarasle u travi.

OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO

(S. Kostić)

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here