Jezik kojim se danas sporazumeva omladina sveden je na bazičnu upotrebu. Sve je veći broj dece koja ne umeju da govore, koja nikada nisu ni vežbala da govore. Govorni fond je postao deficitaran tj. sveden na nužni minimum. Određen broj sinonima je neophodan da ne bismo zapali u monotoniju zbog ponavljanja istih reči, šturih izraza. Neretko se izlaz iz monotonije traži u pogrešnom pravcu. Isti ti mladi ljudi čijoj smo neveštini izražavanja sve više izloženi, ne žele svoj leksički fond da obogate čitanjem dobrih knjiga ili čestim zagledanjem u leksikografske priručnike, oni pak ono afektivno u svom govoru gotovo uvek izjednačavaju sa vulgarnim. Nije ni čudo, s obzirom na to kakvom su medijskom zaglupljivanju i ugnjetavanju izloženi. Stoga, došli smo na ideju da napravimo jedan iskorak iz ovog čudnog vremena i da čitaocima Portala prikažemo nešto što možda nisu znali o našem maternjem jeziku. Pokušaćemo da razrešenjem nekih jezičkih nedoumica, objašnjenjima pravila govora i nastanka jezika, privolimo ljude da počnu sa obogaćivanjem svog govornog fonda, pravilnom upotrebom gramatičkih i pravopisnih pravila.
Jezikom se svakodnevno služimo, govorimo ili pišemo, ali retko kad i razmišljamo o istom. Srpski jezik obiluje ustaljenim spojevima reči, frazeologizmima i frazemima koji imaju prenesena značenja. Poreklo tih frazema može se objasniti i shvatiti ako se znaju okolnosti u kojima su nastale. Zato ćemo se osvrnuti na objašnjenja nastanka tih frazema koja je dao istaknuti srpski lingvista i doktor književnih nauka, Milan Šipka. Sad sigurno mislite da smo ’’pali s kruške’’ ako mislimo da će naše zalaganje za jezik uroditi plodom. Počećemo upravo sa objašnjenjem izraza ’’pasti s kruške’’. Ako mislite da nismo u pravu, demantujte nas.
’’Nisam pao s kruške’’ – reći će neko kad hoće da istakne kako nije lud, glup, blesav, naivan… Ili možda ’’Ona kao da je pala s kruške!’’ – što znači da je veoma smetena, smušena, nerazborita… Može čak da se upotrebi u rečenici ’’Odgovara mi na pitanja kao da je pao s kruške!’’, u značenju neljubaznog, nabusitog odgovaranja.
Onda se zapitamo zbog čega baš ’’kruška’’?! Zašto su glupost, smušenost, neljubaznost i druge negativne ljudske osobine povezane upravo sa tim, a ne sa nekim drugim drvetom (recimo, jabukom, ili trešnjom i sl.)?
Odgovor na to dao je Veselin Čajkanović u svojoj knjizi ’’Rečnik srpskih narodnih verovanja o biljkama’’. On kaže da u suprotnosti sa jabukom, kruška se smatra za zlo drvo, za drvo zlih demona. U narodnim pripovetkama pod kruškom se skupljaju đavoli. A, na krušku se penje i veštica. Čajkanović navodi ’’Da kruška može imati za veštice privlačnu snagu, vidi se iz jedne slavonske varijante poznate formule koju veštice govore kad se mažu mašću da bi poletele: ’Ni o kladu ni o panj, ni o drvo ni o kamen, ni o krušku Todorovu’. ’’ I zaključuje: ’’Stara kruškova drveta kod našeg su naroda na zlu glasu’’.
Iako je kruška u staroj religiji imala bolji ugled i čak uživala izvestan kult, naš narod ju je uglavnom doživljavao kao ’’zlo drvo’’ na kome se skupljaju demoni, đavoli, veštice i druga zla čudovišta, pa čak i sama Smrt. Zato je one koji bi se slučajno našli u tom društvu, na krušci, pa pali s nje, narod smatrao ludim, glupim, nerazboritim i sl.
P. S. Ako ste se zapitali da li je pravilno u dativu i lokativu reći ’’krušci’’, verujte nam na reč da jeste!
D.M.
