Ko je prevario Vladimira Petkovića?

Priznajem, sa Vladimirom Petkovićem sam bio u korektnim odnosima dok se nalazio u Nedimovićevom timu. Posle nismo imali ni priliku ni potrebu da sarađujemo. Iskreno, i saznanje da će učestvovati u izbornoj trci me je obradovalo, jer smatram da naprednjaci treba da imaju ozbiljnu opoziciju u lokalnom parlamentu.

Ipak, onog trenutka kada sam video njegovu izbornu listu sa kandidatima, nekako se sve prelomilo. Reč je o spisku recikliranih partijskih podguznih muva koji prelaze iz jedne u drugu stranku, trčkajući za liderima koji su tog trenutka aktuelni. S druge strane, i njihov odnos prema Nedimoviću zasnovan je samo na činjenici da ih on nije hteo, i ničim više.

Kakav to novi duh na lokalnoj sceni donosi ova lista kad je na njoj više od trećine kandidata koji su na prošlim izborima bili iza Lemajićevih leđa na listi Demokratske stranke. Žuti kadrovi prepakovani u novu ambalažu. Ko je njih preporučio Vladi Petkoviću?

Ili već prečesto pominjana licemerna vernica, dobra katolikinja Kristina ZMD, koja novcem Mitrovčana izigrava humanitarku. I drugo, zašto oni koji vode kampanju Petkovićeve GG “Grad za sve nas” kriju kao zmija noge da katolički župnik, idući od kuće do kuće, ubeđuje svoje vernike da glasaju za ovu listu? Je l to cena Kristininog drugog mesta na njoj. Ne sumnjam da je to legitimno, možda čak i legalno, ali zašto se to krije?

Na društvenim mrežama Petkovićevi aktivisti kritikuju Nedimovićevo primanje ordena od vladike Lavrentija nazivajući i jednog i drugog najpogrdnijim imenima, a istovremeno brane koordinatorku “Karitasa” koja je godinama isisavala lokalni budžet za ovu humanitarnu organizaciju pod pokroviteljstvom Rimokatoličke crkve. Zar Nedimović nema pravo na svoj izbor, jednako kao i oni? Ili je to ekskluzivno pravo te samozvane “više rase” koje se krije iza Petkovića.

I kakav je to “mozak” preporučio Petkoviću da u jeku predizborne kampanje uđe u klinč sa medijima, usput ih nazivajući korumpiranim i kupljenim. Ako šarlatani okupljeni oko Vladimira to ne razlikuju – on bi, kao bivši gradonačelnik, trebao da zna da lokalna samouprava ne finansira medije, već konkursne projekte. To je tako, i u skladu sa zakonom, svuda u zapadnom svetu, ne samo kada je reč o lokalnim samoupravama (zbog obaveze informisanja građana), već i kompanijama, EU fondovima i td. Daleko od toga da je na tim konkursima sve idealno, naprotiv, ali zašto Petković krije da je i u vreme svog boravka na mestu gradonačelnika za medijske projekte podelio istu svotu novca koliko je dato i ove godine.

Ili šarlatani oko Petkovića misle da im mediji nisu potrebni, što je takođe legitiman zahtev. Ali, zašto to javno ne kažu? Zašto ne kažu da treba vratiti dobošare na trgove i letke na tarabe? Zašto bi išli u korak sa svetom, kad taj novac može da se udene npr. humanitarki Kristini ZMD, pa da ga ona raspodeljuje po svom nahođenju, pola pije, pola Šarcu daje.

Ili, kako Petković misli da menja grad sa Lemajićevim direktorima škola koji su gotovo u vrhu njegove liste? Da nas oni ubeđuju u potrebu departizacije (koja, naravno, ne važi za njih). Zna li Petković da je jedan direktor sa njegove liste na tu funkciju došao sa svega 3,5 godine radnog staža, suprotno zakonu? A sada će tobože da suzbija partijski uticaj pri zapošljavanju.

I, zašto je Petković dozvolio da mu izborna lista liči na bućkuriš sastavljen od preletača iz gotovo svih partija? Kao kakav recept za kolače: trećina Lemajićevog “žutog preduzeća”, po par bivših funkcionera SNS-a, DSS-a i G17, doktor iz SPS-a, plus duet direktora škola, promućkano sa nekolicinom članova pljuvačkog orkestra iz “Otpora”,  crnom trojkom frustriranih raspuštenica koje u celokupnoj smesi vode glavnu reč, uz par nezadovoljnih ex-naprednjaka koje Nedimović nije nahranio direktorskim funkcijama – svi sakriveni (da se Vlasi ne dosete) iza leđa V. Petkoviću i njegovom visokom ugledu koji uživa u gradu.

Šta je Petkoviću trebalo da se stavi na čelo ovog “broda ludaka” bez morala i dostojanstva, koji su nadmeno i arogantno ušli u izbornu kampanju, bez skrupula čak i prema nosiocu liste – teško je naći razumno objašnjenje.

U svakom slučaju, jedan broj glasača će im dati svoj glas, i to ne zbog njih već zbog samog Petkovića. Zahvaljući tim glasovima, oni koji uđu u naredni saziv skupštine grada spremno će se prodati naprednjacima, ne mareći više ni za svoje anonimne birače, pa čak ni za Petkovića i njegov obraz koji je založio za njih.

Uostalom, takva su pravila igre, a na svakom biraču je da, po svom nahođenju, odluči hoće li im ukazati poverenje i ispasti naivan.

Ili glup.

Do njega je.

(M. Milivojević)