Pre oko šest meseci guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, objašnjavajući otkud tako visoka inflacija, osvrnula se na marže trgovinskih lanaca i predstavila analizu NBS po kojoj je pet najvećih trgovinskih lanaca u 2022. u odnosu na 2019. povećalo marže za 36 odsto. Ovo je otvorilo, kao i svaki put kada dođe do snažnog rasta cena, priču o tome koliko nas trgovci „deru“ na maržama.
Uprkos padu inflacije poslednjih meseci, upravo juče je i Crna Gora ograničila marže trgovcima za 500 proizvoda kako bi sprečile rast cena, a u nekim slučajevima čak i oborile cene. Međutim, Republički zavod za statistiku juče je objavio Istraživanje o maržama u trgovini i prehrambenoj Industriji i njihov uticaj na inflaciju cena hrane u Srbiji.
RZS u analizi napominje da je udeo hrane u potrošnji domaćinstava (za 2021. godinu) 34,2 odsto, što je za 12,3 procentnih poena više od proseka EU. Ovo znači da rast cena hrane u Srbiji dominantno utiču na opšti rast cena, odnosno inflaciju. U istraživanju se podseća na tvrdnu NBS iz februara 2023. godine da je inflacija u Srbiji u najvećoj meri vođena globalnim troškovnim pritiscima, odnosno da je uvezena, ali da su cenovna kretanja unutar pojedinih lanaca snabdevanja hranom ukazivala na potencijalne cenovne disparitete.
Kao primer, navode dešavanja na tržištu mleka u Srbiji, koje karakteriše veliki broj malih proizvođača mleka i visoko koncentrisan sektor industrijske prerade mleka.
„Rezultat toga jesu nepovoljni uslovi otkupa i stvaranje oligopolskog tržišta finalne prerade. Usled toga, poslovni subjekti koji se bave trgovinom, kao naredni akteri u lancu snabdevanja, trudiće se da prilagode svoju prodajnu politiku kako bi očuvali svoj profit. Ovako nastala prelivanja cena plaćaju krajnji potrošači. Upravo zbog ovoga donosioci odluka treba da u fokus svog interesovanja stave pitanje transmisije, odnosno vertikalnog prenosa cena, kao i to da li su narušeni fer tržišni odnosi. Jedan od ključnih faktora koji može doprineti rastu cena hrane jesu i trgovinske marže“, navodi se u istraživanju.
RZS je sproveo istraživanje o prihodima od prodaje prehrambenih proizvoda u trgovini, kao i istraživanje o strukturi prihoda od prodaje proizvoda prehrambene industrije od 1. juna do 1. novembra 2023. godine, po narudžbi Vlade Srbije. Ukratko, nalazi Zavoda za statistiku su da je prosečna stopa bruto marže trgovaca 14,9 odsto, dok je stopa bruto marže u proizvodnji 54,1 odsto za prvih pest meseci prošle godine. Drugim rečima, 3,6 puta je veća stopa bruto marže proizvođača hrane od trgovaca.
Oni se dalje pozivaju na završne račune za 2022. godinu prema kojima je bruto profitna stopa (uzimajući profit pre plaćanja poreza) u prehrambenoj proizvodnji iznosila 8,6 odsto, dok je u trgovini na malo bruto profitna stopa iznosila 3,6 odsto. Dakle i profitna stopa proizvođača bila je 2,4 puta veća nego trgovaca na malo hranom. Ako gledamo trgovce, od 1. januara do 30. juna 2023. godine, najveću maržu zaračunavali su na puter u proseku 33,6 odsto. Pri tome vodećih 20 trgovaca, odnosno trgovinski lanci, je obračunavalo maržu od 34,8 odsto, dok su mali zaračunavali 21,8 odsto u proseku. Kod putera je zabeležen i najveći raspon marži, od čak 76,4 odsto do devet odsto. Statistika je zabeležila i da su trgovinski lanci imali čak i egativnu maržu na kod prasetine i celog pileta, dok su ostali, odnosno mali trgovci zaračunavali maržu i do 15 odsto.
Marža na svinjsku mast je u proseku bila 30,8 odsto, na mlevenu kafu 20,8 odsto, na kiselu pavlaku 25,4 odsto. U istraživanju se zaključuje da više marže kod pojedinih subjekata u trgovini na malo, pogotovu kod većih trgovinskih lanaca, mogu se objasniti povoljnijim uslovima pri nabavci robe od dobavljača, kako sa domaćeg tržišta, tako i iz uvoza, od konkurencije.
„Istovremeno, ovakvi rezultati ukazuju na to da rast maloprodajnih cena u najvećoj meri potiče od visokih troškova proizvodnje ovih proizvoda (visoke cene inputa u proizvodnji i niska ekonomija obima)“, navodi se u analizi.
S druge strane, kod proizvođača ubedljivo najveću stopu bruto marže ima proizvodnja pekarskih proizvoda i testenine, čak 98,8 odsto, kao i proizvodnja biljnih i životinjskih masti 93,5 odsto. Međutim, treba napomenuti da je marža razlika u nabavkon i prodajnoj ceni, u slučaju trgovaca, iz koje se isplaćuju svi troškovi poslovanja.
U istraživanju statistike navodi se da najveću maržu ima proizvodnja koju karakterišu visoku indirektni troškovi. To su troškovi plata, transporta, zakupa, reklame, distribucije, prodaje, amortizacija, finansijski troškovi. Drugim rečima, sve osim troškova nabavke sirovine i energije. Upravo proizvodni sektori sa najvećim indirektnim troškovima imaju i najveće marže, jer iz njih pokrivaju veće troškove.
U istraživanju se zaključuje da je razlog za više marže u proizvodnji prehrambenih proizvoda niska efikasnost prehrambene industrije usled visokih troškova proizvodnje, podinvestiranosti i nedovoljno iskorišćenih kapaciteta. Industrijska proizvodnja zahteva daleko veći kapital i investicije nego trgovina.
„Rezultati istraživanja ukazuju upravo na to da su inflatorni pritisci snažniji u proizvodnji prehrambenih proizvoda nego u trgovini na malo i u najvećoj meri potiču od visokih troškova proizvodnje primarnih poljoprivrednih proizvoda, koji inače predstavljaju osnovnu sirovinu u prehrambenoj industriji“, zaključak je analize RZS.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(M. O.)
