Svaki čovek raspolaže određenom količinom energije i u zavisnosti od toga kako je i u šta ulaže, oseća se manje ili više poletno.
Energiju koju imamo trošimo na različite stvari, od angažovanja na poslu, preko porodičnih obaveza, pa sve do nekih ličnih potreba i želja. U svakoj od ovih aktivnosti gotovo je podrazumevan kontakt sa drugim ljudima. Ako se vodimo činjenicom da smo socijalna bića kojima je pripadnost grupi važna, zaključićemo da interakcija sa drugima predstavlja možda i najvažniji izvor za dopunu energetskih depoa svakoga od nas.
Moglo bi se možda smatrati idealnim slučajem da smo uključeni u razmenu sa ljudima iz našeg okruženja koji imaju razvijen osećaj za potrebe drugih i sa kojima je tokom komunikacije moguće zadovoljiti neke svoje potrebe i želje. Te potrebe i želje ne moraju uopšte biti velike jer već i samo odsustvo pritiska i nelagodnosti tokom komunikacije može predstavljeti značajnu dobit.
Vlastite potrebe i želje su važne i njihovim izražavanjem osoba iskazuje svoju autentičnu prirodu jer je u stanju da prepozna ono što joj u određenom trenutku nedostaje, pa svaki put kada ih je svesna, u prilici je i da se zaštiti od mogućeg negativnog uticaja onih za koje prepoznaje da joj bespotrebno crpe energiju. Kada stvari postavimo ovako, čini se da sam problem crpljenja energije nije u pojedincima sa kojima komuniciramo, već je to pitanje i lične odgovornosti onoga koji prepoznaje da mu se ovo dešava.
To je pitanje lične odluke o postavljanju granica i izbora otvorene komunikacije sa drugima. Postavljanje granica nije lak zadatak i može naići na otvorenu osudu okoline jer se od ljudi očekuje socijalno adaptirano ponašanje koje često i ne odgovara aktuelnim potrebama pojedinca budući da se po automatizmu podrazumeva da ste uvek raspoloženi za priču o iscrpljujućoj i mučnoj vezi svoje prijateljice, bezbrojnim žalbama vaše majke na zdravstvene probleme ili pasivno—agresivne ironične konstatacije koleginice na svaku vašu priču.
U ovakvim situacijama, nije arogantno ili sebično zaustaviti komunikaciju promenom teme ili prekidom razmene uopšte jer svaki put kada radimo nešto protiv svoje volje i prisiljavamo se na ono za šta prepoznajemo da nam smeta, bacamo svoju energiju i posledično se nakon toga osećamo iscrpljeni, razdražljivi i besni.
Ljudi za koje procenjujemo da nam crpe energiju ne moraju biti svesni da to zaista rade jer najčešće oni ovakvom ponašanju pribegavaju zarad nekih svojih ličnih potreba. Najčešće su u pitanju oni koji ne poseduju razvijenu veštinu komunikacije i empatiju za druge koje bi im omogućile da lakše i uspešnije prepoznaju i razumeju potrebe drugih.
Jedina osoba odgovorna za raspodelu vaše energije ste vi sami. Ukoliko imate ili razvijete svest o vlastitoj energiji, šanse da je sačuvate i bolje iskoristite su mnogo veće. Kada dobro osluškujete svoje trenutno stanje, znate kako se osećate i dozvolite sebi da odlučite u kojim i kakvim razmenama želite da učestvujete, ostavljate prostor za sebe i dajete sebi dozvolu da se pobrinete za sebe.
Kada to uradite povećavate i šanse da spoznate sve ono što vam štedi ili crpi energiju što je veoma važno jer ne treba zaboraviti da svako raspolaže određenom količinom energije, pa je važno da li je usmeravamo na svsishodne aktivnosti ili je trošimo za ono što nas udaljava od nas samih i naših autentičnih potreba i želja.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
Jelena Dragičević Berat,
TA psihoterapeut
Kontakt: savetpsihologa@gmail.com
kontakt telefon: 065 3030120
