U Osnovnoj školi Nikola Tesla u Novom Sadu, u penziju je ispraćen učitelj Zoran Damjanović. Na ispraćaj je došlo čak deset generacija njegovih đaka. Ovim gestom su pokazali koliki trag u životu učitelj može da ostavi na svoje đake. Ova deca (ljudi) imala su sreću, a kakva su vaša iskustva?
Nekako se pogodilo da u isto vreme, škola u Laćarku biva četiri meseca bez krova, ali koga od nadležnih zabole… znate već šta, kao i to što je voda već do prizemlja stigla, a drugi sprat, logično prvi pod udarom inače je skroz renoviran prošle godine. Za svakog iole u glavu zdravog, to je neshvatljivo, tako bahat odnos prema narodnoj imovini je…, ali za one koji malo bolje poznaju situaciju to je uobičajeno, a ovo je zgodna prilika da neko dvaput „bude dobar“.
I eto, minus samo što nije ‘upekao’, a imam utisak da se roditelji zbog politikanstva ne bi s mesta pomerili, kao i da malko mediji nisu pogurali, posebno jedan. Još nešto, kraj je novembra, a kad krene mraz oće i cevi da pucaju…
Laćarci, kakav vam je odnos prema toj školi vidim, prema nastavnicima čujem, a znam par baš dobrih ljudi koji tamo predaju i da ne zaboravimo najbitnije, prema deci? Zašto? Znate li gde je zapušteno dete koje je prošle godine iz te iste škole izbačeno zbog budalaštine (o detetu se radi!), a da je iz iole „bolje kuće“ to se ne bi desilo, zar ne?
Ipak je lakše živeti u virtualnom svetu i po netu kačiti sličice bolesne dece ili napuštenih životinja, ko će još da se bavi stvarnim, životnim problemima…
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(Branislav Markićević)
