VEŠ-MAŠINA – Dobra drugarica svake žene. Čuva i neguje vaše ruke i nokte. Oslobađa od bolova u leđima i obezbeđuje dodatnu količinu vremena, koje može da se utroši na druge kućne poslove. Radi i ne zanoveta, sve dok joj ne pukne film, t.j. bubanj, ali se vrlo lako i bez griže savesti može zameniti za novu. Često u vaš život ulazi kao poklon za svadbu od najbliže familije ili od kumova.
MAŠINA ZA PRANJE SUDOVA – Najbolja drugarica svake žene. Kao i veš-mašina, čuva i neguje ruke i nokte. Sprečava nastanak depresije pri pogledu na sudoperu prepunu prljavih tanjira, šolja, čaša i ostalog krupnijeg i sitnijeg kuhinjskog inventara, koji nemilice za sobom ostavljaju svi oni, čije obaveze ne podrazumevaju pranje istih. Mnogi je još uvek smatraju za nepotreban luksuz, što je odraz naše hronične besparice.
MAŠINA ZA SUŠENJE VEŠA – Potpuna egzotika u našim krajevima. Još nepotrebniji luksuz od mašine za sudove! Naročito ako se ima u vidu da, od dvanaest meseci u godini, 2/3 otpadaju na nestabilna godišnja doba sa padavinama. Mnogo je praktičnije da se razvuku štrikovi po celom stanu, na terasi, u dvorištu, a onda izloži kao sneg beli veš. Ako je potrebno, mogu i radijatori da posluže u istu svrhu, plus kao ovlaživači i osveživači vazduha. Sušenje veša napolju, na vazduhu, neuporedivo je zdravije. Naročito kad se nebo smrkne, pa domaćica , sa prvim kapima kiše, sprinterskom brzinom i elegancijom antilope, otrči da ga skloni unutra. Ukoliko je smog učinio svoje, može opet da ga stavi na pranje. I time se krug zatvara.
KRIZA – Sinonim za neprolaznost. Barem ovde u Srbiji. Pogrešno se misli da ova naša, domaća kriza ima neke veze sa svetskom ekonomskom krizom. Ova (belo)svetska, u stvari, samo nam dobro dođe da se na nju vadimo. Istina, i SEK-a, kao i sve drugo uvezeno, ima bolju ambalažu, ali ova naša je, uistinu, večna. Dok je nas, biće i nje! Od stabilizacije preko inflacije i sankcija do tranzicije. Tri’es godina tek! Ona nam je u genima, sa njom se rađamo i umiremo.
SRPSKA POSLA – Bez obzira o čemu se radi, upotreba ovog izraza znači da je reč o potpuno beznadežnom slučaju. Šta god da Srbi rade, oni to čine na sebi svojstven način. Dakle, naopako. U nekim drugim sredinama to bi se okarakteisalo kao paranormalna pojava.
Primer. Komšija proda zemlju komšiji. Oni su istovremeno i braća u nekoj bočnoj grani, ali se svojtaju kao da su najrođeniji. Onda se ispostavi da prodavac, koji je pare od zemlje već “investirao“, nije vlasnik katastarske parcele i da ne može da izvrši prenos. Ovaj što je kupio ne odustaje i zemlju smatra svojom. Ni prodavac ne odustaje, pa njivu obrađuje i dalje kao da se ništa nije desilo. Pravi vlasnik o svemu pojma nema, jer mu je devedes’neka i valja mu putovati, ali imovinu ne prepisuje nikome. U međuvremenu ona dvojica, što su pravila račun bez krčmara, počinju rat tužbama i protivtužbama, rat do istrebljenja, i sudiće se narednih trideset godina. Bar! U blaženom neznanju umire vlasnik zemlje, a parničari se i dalje nadgornjavaju i dokazuju. Sticajem okolnosti umire i kupac. Svi su izgledi da će se spor prekinuti. Ali ne! Sin nasleđuje oca, i pored ostalog, u amanet mu ostaje i sudski proces. Kraj se još ne nazire. I neće ga ni biti. Za novce koje su potrošili na tužbe, žalbe, advokate, takse, mogli su svi da kupe po pet takvih parcela, ali… Šta ćeš, SRPSKA POSLA!
“LEPO SAM TI REKLA!“ – Zamislite kakav bi to moćan osećaj bio, da ste mogli da uradite ovo:
Sada, pokušajte da taj osećaj uvećate za 1*10ⁿ, gde n predstavlja broj 18 446 744 073 709 551 615*. Tom malom matematičkom gimnastikom, dobićete približan intenzitet osećaja koji ima prosečna žena dok izgovara: “Lepo sam ti rekla!“ To je kao mažnjavanje zadnjeg para firmiranih cipela ispred nosa onoj naduvanoj šefici, pa još na rasprodaji. Kao da mazite bengalskog tigra i naterate ga da vam jede iz ruke! Ili kao da plivate sa delfinima na otvorenom moru. To je kao kada vam muž kaže da je ručak bio odličan, i to u prisustvu svoje majke.
*osamnaest kvintiliona četristo četrdeset šest kvadriliona sedamsto četrdeset četiri triliona sedamdeset tri biliona sedamsto devet miliona petsto pedeset jedna hiljada šesto petnaest. To je broj koji se dobije ako se na svako sledeće od 64 polja šahovske table dodaje dvostruko veći broj u odnosu na prehodno, počev od broja 1.
DEMOKRATIJA – Toga nema!
DRŽAVA – Ni toga nema! Rasprodato!
SLOBODA GOVORA – Toga ima, ali koga zabole za to šta vi, mi, ja, ti, on mislimo. Bitno je samo šta ONI misle. A ONI su uvek na vlasti.
LOPOVI – Uobičajeni naziv za članove Vlade, i sve druge strukture vlasti, kada o njima govori opozicija. I svi ostali, koji nisu u najbližem srodstvu sa njima.
IZBORI – Označava vreme kada narod ima priliku da izrazi svoju političku volju. To je cirkus koji kulminira svake četvrte godine, a po potrebi i pre. Odomaćio se u Srbiji i nema nameru da spakuje šatru i krene dalje. Obiluje akrobatskim tačkama i vratolomijama, od kojih se najčešće izvodi salto mortale. Radi opuštanja i uveseljavanja potencijalnih glasača, u predstavi učestvuje armija klovnova. Efekat izbora je nikakav i bez ozbiljnijeg uticaja na vlast.
OPOZICIJA – Ako bi opoziciju zamislili kao osobu, bio bi to večiti student, koji sanja dan kada će diplomirati i svima pokazati šta može i zna. Dok se to ne desi, bavi se svim i svačim, kritikuje, spinuje, otkriva mutne radnje, drži govore u Skupštini, preti, traži prevremene izbore… Rečenica koja mu služi kao moto : “Samo da dođem na vlast, pohapsiću sve ove lopove!“ Kada, i ako, mu pođe za rukom da diplomira, ne zna šta bi sa tim papirom, pa radi sve što i ovi pre njega.
POLITIKA – Imenica ženskog roda, sumnjivog morala. To je definicija Brane Crnčevića. Ne bi se tu imalo mnogo ni dodati ni oduzeti. Osim, da je to najunosniji biznis u Srbiji i prečica za brzo bogaćenje. Ulaganje i početni kapital nisu potrebni. Dovoljno je učlaniti se u neku od postojećih stranaka, ili osnovati svoju. Posle toga, sve je stvar vremena. Ovim biznisom mogu da se bave isključivo oni koji su operisani od svih obzira, poštenja, držanja date reči, čovečnosti, ponosa, časti.
