Kozarstvo postalo unosan biznis: OD 10 KOZA 50 HILJADA DINARA MESEČNO!

0
8343

Kozari kažu da samo jedan litar mleka može da izdržava kozu: ona pojede dnevno kilogram kukuruza, dva kilograma sena i popije pet litara vode, a daje tri litra mleka

Bile su nekad koze, pa snažna industrijalizacija, a sada, kad je industrija onemoćala, ljudi se vraćaju selu i kozama. Kažu da je kozarstvo rentabilna proizvodnja, daje solidnu zaradu uz skromna ulaganja. Ko gaji svega 10 koza mesečno može da zaradi platu bolju od prosečne u državi. A sve u prirodi – bez trke, nervoznih šefova i neizvesnosti, s mirnom glavom.

Da je gajenje koza zaista rentabilno tvrdi i prof. dr Nikola Bajić, direktor Centra za organsku proizvodnju. Iza Bajića je pola veka stručnog bavljenja poljoprivredom, profesorski rad na fakultetima, godine iskustva s organskom biljnom i stočarskom proizvodnjom u selima užičkog kraja. A kozarstvo je, kaže on, jedno od stočarskih zanimanja koje je najviše ljudi privuklo u ovim brdima.

I to ono čisto, organsko, u livadama nezagađenim hemijom. Celo Fruškogorje obiluje površinama pod pašnjacima na koje nikad nije bacano veštačko đubrivo i pogodno je za organsku proizvodnju. Svako seosko domaćinstvo ima kakav objekat koji se bez mnogo ulaganja može preurediti za gajenje koza. To su neki učinili, a gaje uglavnom alpino rasu, jer je najotpornija i najproduktivnija. Neretko se i ljudi s fakultetskom diplomom prihvataju gajenja i muže koza – navodi profesor Bajić, dodajući da im centar kojim on direktoruje pomaže u sertifikovanju organske proizvodnje i savetima, ponekad i u pronalaženju tržišta za proizvode ili kod nabavke koza.

Na pitanje koliko od ovog posla može da se zaradi, Bajić najpre odgovara da se organsko kozje mleko i proizvodi bez problema prodaju. Litar kozjeg mleka je između 100 i 140 dinara, kozji sir od 700 pa preko 1.000 dinara (ako je sa lekovitim biljem), surutka od 50 dinara pa naviše.

Proizvodnja je rentabilna. Mala ulaganja, a solidna zarada. Uz povoljne uslove gajenja, dobra koza može dati i 1.000 litara mleka za jednu laktaciju (traje bezmalo devet meseci). Ako je cena mleka 100 dinara po litru, a može i više, eto prvog miliona samo sa 10 koza na gazdinstvu. Kozari kažu da samo jedan litar mleka može da izdržava kozu: ona pojede dnevno kilogram kukuruza, dva kila sena i popije pet litara vode. A daje tri litra mleka. Dakle, od 10 koza dobije se 30 litara mleka, pa kao čista dobit ostane 20 litara na dan. To je najmanje 2.000 dinara, dakle mesečno oko 60.000 – računa naš sagovornik.

Po Bajiću, u periodu kad se koze ne muzu, što je bezmalo 100 dana u godini, proda se koje jare, jer koza daje minimum dva godišnje. A od 10 koza bude i do pet tona stajskog đubriva.

Druga mogućnost je prerada mleka u kozji sir, što je takođe isplativo. Od 20 litara mleka za preradu dobije se tri kilograma sira i 15 litara surutke. Tada je mesečna zarada oko 85.000 dinara – objašnjava profesor.

U neka davna vremena, s početka pedesetih, koze su državnom odlukom bile zabranjene, kao štetočine koje brste mlado voće. Naša domaća balkanska koza tada je proganjana, proglašena nevoljom. Zato se, kažu kozari, domaća rasa vremenom izgubila pa su ih u ovo doba kod nas zamenile uvozne – alpska i sanska.

S tim što su sada, kažu proizvođači, selekcijom stvorene rase mirnije i pogodnije za ispašu, pri čemu im je lakše premeštati torove, a moguće ih je gajiti i u štalama.

OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO

(B. Pejović)

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here