Manastir Kuveždin, posvećen Svetom Savi i njegovom ocu Stefanu Nemanji, na jugozapadnim obroncima Fruške gore, kod sela Divoš, polako se obnavlja i uređuje kao svetilište u kom je napisana i ispevana Himna Svetom Savi.
Posle gotovo osamdeset godina, zadužbina srpskog despota Stevana Štiljanovića, sagrađena 1520. godine, dobija stari sjaj, koji je imala sve dok je u Drugom svetskom ratu, 1944. godine, ustaše nisu opljačkale i minirale.
Obnova spaljenog manastira počela je pre više od dve decenije, tada je sazidan južni deo konaka u izvornom obliku. Tokom narednih godina obnovljena su dva zvonika manastirske crkve. Urađena je nova drenaža oko crkve, jer su se posle miniranja manastira sve bujične vode sakupljale ispod crkve. Na ruševinama istočnog krila sazidani su novi konaci…
Minulih godina uloženo je mnogo truda i sredstava da se manastir potpuno obnovi, nesporno je i da predstoji još mnogo rada i ulaganja ne bi li Kuveždin dobio originalan izgled, kakav je imao do one kobne godine kada su ustaše iz njega proterale više od 60 monahinja, a od njega napravile zgarište.
– Kompletno je osposobljen enterijer Crkve Svetog Save, rekonstruisan je ikonostas sa istim duborezom, kakav je bio prvobitni, koji je radio čuveni duborezac Georgije Dević – kaže Ljubiša Šulaja, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Sremskoj Mitrovici, pod čijim nadzorom su se radovi izvodili. – Sve to smo uradili pomoću sačuvanih fotografija ovog ikonostasa. Manastiru je vraćeno 20 ikona, dela akademskog slikara Pavla Simića, koji je oslikao i enterijer crkve. Tako je crkva dobila unutrašnji izgled kakav je imala pre miniranja i paljenja.
Tokom radova, utrošeno je 250 tona peska i šljunka i više od 400.000 cigala.
– Boga molimo da završimo ovu svetinju i da počnemo ugošćavati vernike i hodočasnike – govori otac Varnava, iguman manastira, neskrivajući radost što se svetinja podiže iz pepela. – Manastir je nedavno dobio novo krilo dugo 90 metara. U njegovom prizemlju nalaziće se trpezarija, u kojoj ćemo moći da ugostimo i do 200 vernika, toaleti, magacini, ložionica. Na spratu su 22 kelije i svaka će imati podno grejanje i kupatilo. Na trećem nivou, odnosno potkrovlju, nalaziće se 17 soba za goste.
Od naših sagovornika saznajemo da je manastir Kuveždin bio građevina raško-moravskog stila, ali je kao i drugi fruškogorski manastiri, kroz svoju burnu istoriju rušen i obnavljan, ponekad se odstupalo od izvorne arhitekture, tako da je to sada građevina koja je poprimila i elemente građevinarstva prepoznatljivog za barok i klasicizam.
Za srpsku duhovnost, prosvetu i kulturu, manastir Kuveždin je važan i zato što je u njemu napisana i ispevana Himna Svetom Savi, pesma sa naslovom „Pesn Svetitelju Savi i arhiepiskopu serbskome„. Zabeležena je 1832. godine, a pojana, najpre, u crkvi ovog manastira. Starešina manastira kaže da o pesmi nemaju više tragova i podataka jer nije sačuvana manastirska arhiva, koja je izgorela tokom Drugog svetskog rata.
– Mi u manastiru nemamo pisanog traga kada je tačno nastala pesma, da li baš 1832. godine ili ranije. Voleli bismo to da istražimo do kraja kao što o školskoj slavi – Savindanu postoji zapis da je prvi put proslavljena u Zemunu 1812. godine na inicijativu prote Jeftimija Ivanovića, koji je prethodno boravio u manastiru Kuveždin.
Muški manastir Kuveždin trenutno ima deset monaha i osam iskušenika. Njegovom obnovom vratio se i monaški život u ovu veliku srpsku svetinju. Kada je pre 17 godina, tada jeromonah Varnava stigao u Kuveždin, u crkvi nije bilo poda već zemlja, kao ni krova nad njom. Danas se u njoj svakodnevno služe molitve, službe.
(Smiljka Kostić)
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
