Selena je iz Sremske Mitrovice i PREDAJA NIJE BILA NJENA OPCIJA!

2
8113

Bol koji osećate sada snaga je koju dobijate sutra. Svaki izazov pruža šansu za razvoj.” Tako posmatram ceo proces s kojim sam se suočila. Ja sam Selena Ribić, studentkinja iz Sremske Mitrovice. Početak pandemije i karantina bio je sam po sebi čudan i težak period, koji su dodatno otežali i neobični simptomi. Bolovi u predelu bešike, nadimanje stomaka i gubitak apetita simptomi su koji mi iskreno nisu ukazivali na ginekološki problem. Nespecifični simptomi su upravo ono što me je bunilo i nisam znala kom lekaru tačno da se obratim.

Ipak, nešto mi je govorilo da bi trebalo da odem ginekologu i proverim o čemu se radi. Upravo taj unutrašnji glasić mi je nagovestio šta može biti problem, te se ovim putem obraćam svim devojkama i ženama da osluškuju sebe i svoje telo.

Na pregledu smo ustanovili prisustvo stranog tela zabrinjavajuće veličine, te je lekar odmah uputio na tumorske markere. Rezultati tumorskih markera su nažalost bili povišeni, te smo posumnjali na najgore. Izabrani lekar se postarao da se ne plašim i ohrabrio me je tako da se sa ovim životnim izazovom suočim lice u lice. U ovom celom procesu jedini neprijatelj sebi sam mogla biti samo ja sa svojim strahovima. Imati nepunih 25 godina u tom trenutku i suočavati se s nečim poput raka jajnika nije nimalo lako. Ali, iz iskustva govorim, u celom procesu pregleda, dijagnoze, operacije i oporavka – strahu nema mesta!

Ipak, razumem prisustvo straha. Ali strah bi trebalo da vas pogura da se odvažite i odete na pregled, ne da vas sputava u spasavanju sopstvenog života. Jer pored lekara koji su tu da stručno odrade svoj posao, vaš posao je da svoj život stavite na prvo mesto. Kao što sam to uradila i ja. Nema tog straha koji je mogao da me zaustavi u ovoj borbi i podrška Udruženja građana za borbu protiv raka jajnika „Progovori” mi je i te kako značila.

Bolest ne gleda godište, te kako sam mlada tumor je rastao neverovatnom brzinom. Lekari u Sremskoj Mitrovici su vrlo ozbiljno shvatili moje stanje i uputili me u Beograd, gde sam već krajem juna uspešno operisana. Svaka operacija iz koje smo se probudili je uspešna! Nema tog organa koji je odstranjen ili ožiljka koji definiše vašu vrednost. Ponavljam – svaka operacija iz koje smo se probudili je uspešna!

Probudila sam se iz anestezije i zahvalila se Bogu, lekarima, a i sebi što sam živa. I znala sam da me čeka dalja borba. Prepisane su mi četiri serije hemioterapije i seriju po seriju sam drugačije podnosila. Na opadanje kose vas niko ne može pripremiti. Uhvatila sam sebe da se u šetnji po dvorištu nekako malo sakrivam, da me možda neko ne vidi sa kapije. Jasan mi je poriv skrivanja, čak i stida.

Čoveku je nekada lakše da se sakrije od svega, da ga niko ništa ne pita i ni sa kim da ne razgovara. Ali nisam sebi mogla to da dozvolim. Upravo zato sam svoju sliku objavila i svoju priču delim. Zato naše Udruženje „Progovori” i postoji, da bismo jedna drugoj bile podrška, ali i da podelimo naše priče sa svetom i tako ohrabrimo mnoge žene koje se suočavaju s rakom jajnika. Ćelava glava nas ne definiše i ona je simbol naše snage i borbe za život koju vodimo. Ćelava glava mi je dala posebnu slobodu. Slobodu da nosim turbane od marama, velike minđuše koje se pre ne bi ni primetile od kose i posebnu snagu sam osećala kad se pogledam u ogledalo. Možda nisam ličila na staru sebe, ali neka, i onako počinje nova era mog života.

Kako su nastupile fizičke promene, tako su i psihičke. Tek kada te život stavi na najveći test, gde je stvarno pitanje života i smrti, čovek shvati koliko je vredan svaki udah, svaki osmeh i zagrljaj. Te i koliko su mnogi problemi svakodnevnice mizerni, čak i nebitni. Kako su stresovi svakodnevnice luksuz koji sebi može da priušti zdrava osoba, ali ne i mi. Ne mi, koji se za zdravlje borimo ili smo se izborili. Prioritet postaje briga o sebi, zdrava i izbalansirana ishrana, fizička aktivnost, ali i zdravo okruženje, dobri odnosi s prijateljima i porodicom.

Posvetila sam se jogi, koja mi je i te kako pomogla da se nosim s bolovima tokom hemioterapije, a i uticala je pozitivno na moje mentalno stanje. Molitva, meditacija, razna duhovna učenja i profesionalna psihološka pomoć neizostavni su delovi ovog složenog sistema koji se zove – nova šansa za život. Jer kako stara kineska poslovica kaže: „Svi imamo dva života, a drugi počinje kad shvatimo da je život samo jedan.

Veoma je važno naznačiti i aktuelnu kampanju „Nova realnost – isti kancer”, koju je naše Udruženje „Progovori” pokrenulo zajedno sa Udruženjem pacijenata za borbu protiv raka pluća „Punim plućima” i Forumom pacijenata Srbije, upravo da bi se ljudi upozorili i podstakli na odlazak na pregled.

Svake godine od raka jajnika oboli oko 800 žena u Srbiji, te iako je retka i vrlo ozbiljna bolest u pitanju, isto tako je i izlečiva ukoliko se ustanovi na vreme. U dobrim ste rukama. Naši lekari su i te kako posvećeni, te i u ovim nezgodnim uslovima uspevaju da rade svoj posao stručno i uspešno.

Svako ima svoj put. Nekome život proteče glatko, dok nas neke život izaziva, isprobava, pokreće ili usporava…

I tako sve do onog trenutka dok zaista ne odlučimo da ga živimo punim plućima. Život nam na taj način govori da svoje telo čuvamo od štetnih stvari, a svoj um čistimo od štetočina i toksičnih odnosa s prijateljima, na poslu ili sa samim sobom.

(Pripremila: Danijela Davidov-Kesar/Politika)

OVDE MOŽETE SLUAŠATI SMART RADIO

2 COMMENTS

  1. Bravo devojko.Divan teks, nadam se da ću te bekada upoznati i dati ti ličnu podršku.Samo napred i tvoj teks bi trebalo da visi na ulazu na onkologiju.
    Pozdrav,bravo i ti si prava Heroina .

  2. Heroina i ja bi ovaj tekst okačila na onkološka odeljenja,verujem da bi ohrabrio i pomogao mnogim uplašenim pacijentima i njihovim porodicama.
    Pozdrav hrabroj Mitrovčanki.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here