U jesen se pije vino, jede pita sa jabukama i čaj zaslađuje medom, a još lepše je ukoliko se ovo doživi na pitomoj Fruškoj gori. Povezana dobrim putevima sa Novim Sadom i Beogradom, Fruška gora je sa bujnom hrastovom šumom, uređenim izletištima, vinskim podrumima i desetinama manastira odličan izbor za jesenji vikend.
Prekrivena jesenjim bojama u bezbroj nijansi žute i crvene, do Fruške gore se lako stiže sa juga preko Rume ili Petrovaradina sa severa, a putovanje može da počne u najstarijem i najvećem manastiru Hopovo, gde prodaju ukusan bagremov med. U ovom velikom duhovnom centru, koji je imao školu freskopisanja i veliku biblioteku, najpoznatiji kaluđer bio je Dositej Obradović, koji je čitavog života nosio monaško ime i sahranjen je u monaškoj rizi.
U blizini su i čuvena i nadaleko poznate vinarije.
Na širini od 10 i dužini od 50 kilometara nalazi se dvadesetak, od 35 (koliko ih je bilo) manastira Fruške gore i većina se bavi proizvodnjom vina, meda i domaćih sokova. Turisti često idu u najpoznatije – Remetu, koja se nalazi na krajnjem istoku, Krušedol, blizu Iriga, a osnovao ga je despot Branković, i Grgeteg, zadužbinu Zmaj Ognjenog Vuka.
Međutim, pravi biser je manastir Mala Ravanica u Vrdniku, poznatom banjskom centru. Monasi Ravanice su ovde sa moštima cara Lazara pobegli pred najezdom Turaka i sagradili crkvu posvećenu Vaznesenju Hristovom u kojoj se i danas čuva deo moštiju svetog cara. Ćivot je 1942. godine prenet u Sabornu crkvu, pa vraćen u Ravanicu, a konaci ovog ženskog manastira smatraju se najlepšim na Fruškoj gori.
Iz Vrdnika se brzo stiže u Rumu ili do manastira Jazak (blizu je mlekara “Gorski”) i Male Remete, kao i Sremskih Karlovaca.
Ljubitelji pešačenja mogu da idu grebenom planine “šumskim” Partizanskim putem (koji je bio slobodan tokom Drugog svetskog rata) i posete Pinkijev grob, blizu Crvenog čota. Partizanski put spaja izletišta Iriški venac, Zmajevac i Letenku, a u njega se ulivaju sve saobraćajnice.
Na putu od Beograda do Novog Sada nalazi se čuvena kapela Svete Petke urasla u staro šuplje deblo hrasta sa rodom na vrhu i Koviljski manastir u kojem se neguje vizantijsko pojanje.
Pored je Specijalni rezervat prirode Koviljsko-petrovaradinski rit pravi raj za pecaroše i ljubitelje prirode. U Kovilju se više od dve decenije svakog juna održava parastos dudu, a u ovom mestu je i kuća Laze Kostića.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(A. M./foto: Fruškać)
