Milanka Radočaj iz Kikinde, o kojoj je pisao „Blic“, i koja je 40 godina provela na birou i sada bez dana radnog staža traži penziju, nije usamljeni slučaj. Na neki način, i mi Sremci konje za trke imamo.
Naime, medicinski tehničar Petar Dimitrov (55) iz Inđije, na birou je pune tri decenije, i za to vreme je, kako tvrdi, dobio „samo jedan poziv iz NSZ-a u kome su mu ponudili posao u struci“.
„Bilo je to devedesetih godina, u vreme ratova. Tada mi je ponuđen najteži medicinski posao, koji niko nije želeo da radi. Mlad sam se oženio i zasnovao porodicu, i morao sam, međutim, da se snalazim. Povremeno sam preko biroa radio kao čuvar i utovarivač, tako da imam nešto malo radnog staža, ali to nisu bili poslovi u struci„, navodi naš sagovornik.
Petar je oko pet godina radio i u Nemačkoj, kao medicinski tehničar, gde je otišao u sopstvenoj režiji. Po osnovu toga očekuje penziju od 300 do 400 evra. Statistika pokazuje da stopa nezaposlenosti u Srbiji drastično pada, sa oko 23 odsto u 2012. godini na aktuelnih desetak procenata. Istovremeno podaci pokazuju i da se na posao preko biroa čeka i po deset godina, kao i da najveće probleme u potrazi za radnim mestom imaju oni koji se bave proizvodnjom odeće i obuće. Praktično, 10 godina i četiri meseca na posao u proseku čekaju pomoćnici konfekcionara.
Prema podacima iz prošle godine, dve godine manje na birou se u proseku zadržavaju daktilografi i šivači tekstila. Interesantno je i da na birou po sedam godina u proseku na zaposlenje čekaju knjigovođe i računovođe, za poslove za koji je neophodna srednja stručna sprema i edukacija od dve godine kako bi se položio stručni ispit. Isto je i sa profesijama koje se bave šivenjem obuće. Sedam godina i dva meseca na birou se istovremeno u proseku zadržavaju i trgovci robe široke potrošnje, ali i bravari, pokazuju podaci Nacionalne službe za zapošljavanje.
S druge strane, posao najlakše i najbrže nalaze inženjeri mašinstva i građevine, zatim programeri, doktori specijalisti, farmaceuti, biohemičari, profesori nemačkog i engleskog jezika, kao i profesori fizike i matematike.
Oni se na birou u proseku zadržavaju i manje od godinu dana. Kada su u pitanju profili nižeg nivoa obrazovanja, brže dolaze do posla: operater na CNC mašinama, bravar, kuvar, armirač, zidar, tesar, mašinski tehničar, zavarivač, vozač…
021/Blic
Posao se ne traži preko NSZ! To je potpuno beskorisna služba statističkog karaktera. Posao ili tražite sami ako imate struku koja je tražena na tržištu rada, ako nemate, zna se – pravac sedište partije koja je trenutno na vlasti – to je u stvari Nacionalna služba za zapošljavanje i rasterivanje svega što valja u ovoj zemlji. Uostalom, za posao u NSZ, PIO, RF za zdravstveno osiguranje, javnim preduzećima nema zakonske obaveze raspisivanja konkursa, dok se u prosveti i zdravstvu konkurs samo formalno raspisuje (na dotičnom radnom mestu neko već radi, vrlo često i godinama, pa se konkurs samo raspiše da bih dotični/a dobili za stalno). Partije vode evidenciju slobodnih mesta u ovim institucijama, NSZ nema te podatke. Možete da otpočnete i sopstveni biznis ali i tu morate da imate podršku vladajuće partije, inače propadate načisto.Treća opcija je put pod noge, pa kako se ko snađe. U Srbiji je tako oduvek bilo i to se nikad neće promeniti, a kome se ne sviđa nek se snalazi kako zna i ume! NSZ ukinuti pod hitno!!!