Nakon godinu dana upornog i, kako sami kažu, „institucionalnog jutarnjeg ispijanja kafe“ ispred ulaza u Gradsku kuću, petočlana neformalna grupa lokalnih blokadera konačno je rešila da napravi sledeći logičan korak: predstavljanje javnosti svog predizbornog programa. Ili bar onoga što oni pod tim podrazumevaju.
Pred zgradom Gradske kuće, na istoj onoj lokaciji gde svakodnevno zauzimaju svoje „radne pozicije“ uz plastični sto, nekoliko klimavih stolica i dečijih igračaka, uživo su se obratili lokalnoj javnosti, čemu su prisustvovali slučajni prolaznici, jedan zbunjeni golub i lokalna pesnikinja u pokušaju koja je odustala nakon treće rakije jer je morala da se vrati na svoje „radno mesto“ u Gradskoj upravi za kulturu.
„Mi smo narod, mi smo sistem i mi smo već tu“, izjavio je samozvani portparol grupe, izvesni zubar čuven po radu na crno u svojoj privatnoj ordinaciji, dok je drugom rukom sekao slaninu na debljinu koja više liči na građevinski materijal nego na prehrambeni proizvod. Program koji su predstavili ocenjen je kao „ambiciozan, konkretan i izuzetno mastan“. Ključna tačka programa, tačnije neka vrsta predizbornog slogana je: Tabla slanine, korpa jaja i nasad luka za svakog građanina.
„Dosta je bilo praznih priča. Narod ne može da živi od obećanja. Može od slanine i dobre rakije. Evo odjutros smo to probali javno, pred građanima i svi su videli da je to moguće.“, dodao je treći član inicijative, brišući ruke o jaknu koja očigledno pamti bolja vremena, ali ne i pranje. Istovremeno dok je gradonačelnik Branislav Nedimović obilazio građevinske radove na više mesta u gradu, četvrti član ove skupine, zadužen za „strateški razvoj i dolivanje“, opskurni lik ruralne fizionomije čija je najveća životna želja da pronađe ko mu je otac, naglasio je da je prelazak sa kafe na rakiju bio nužan korak ka „ozbiljnosti i državničkom ponašanju“.
„Kafa je za razgovor, rakija je za odluke. Mi smo sada u fazi donošenja odluka“, objasnio je, dok je peti član klimnuo glavom i prosuo deo odluke po stolu. Na pitanje novinara kako planiraju da finansiraju svoj program, odgovor je bio da planiraju uvođenje obaveznog jutarnjeg okupljanja građana „radi stabilnosti sistema“, kao i subvencije za domaću proizvodnju luka „jer bez luka nema ni suza, a bez suza nema ni iskrene politike kakvu oni gaje prema svojim biračima“.
Građani su, kako se čini, na ovaj perfomans, ostali podeljeni. Dok jedni smatraju da je reč o još jednoj u nizu lokalnih bizarnosti, drugi već preračunavaju koliko bi im slanine mesečno sledovalo i da li se nasad luka računa po glavi ili po domaćinstvu. Blokaderi, međutim, ne sumnjaju u uspeh.
„Mi smo jedini koji smo godinu dana istrajali na istom mestu. Ako to nije doslednost, ne znamo šta jeste“, zaključili su, uz zajedničku zdravicu i još jednu rundu „radnog sastanka“. Doduše, izbori još nisu raspisani, ali slanina je već spremna i naseckana.
Rakija se, uz nju, podrazumeva.
