Bilo je potrebno da prođe više od 60 godina nakon pogibije Martina Ceha, komandira Treće vojvođanske brigade u NOR-u, da država ispravi istorijsku nepravdu nanetu porodici mitrovačkih Nemaca.
Istorijski podaci kažu da se nemačka porodica Ceh doselila u Laćarak kod Sremske Mitrovice zajedno sa još hiljadu sunarodnika krajem 18. veka i od tada, pa sve do danas, njihovi potomci živeli su u dve porodične kuće u Crkvenom šoru u Laćarku baveći se poljoprivredom.
–Pradeda Jakob imao je troje dece Franju, Mariju i Martina. Drugi svetski rat zatekao ih je kao seljake, nezainteresovane za politiku. Deda Franja bio je potom angažovan u graničnoj policiji i zadužen za bezbednost nasipa Jarak-Hrtkovci. U kući je držao tajnu bazu za smeštaj komunista i prebacivao ih potom na Frušku goru partizanima, priča njihov potomak Stevan Ceh, dugogodišnji predsednik Udruženja sremskih Nemaca ’’Gete’’.
Dedu Martina nacisti su mobilisali 1943. godine kada je imao 21 godinu. Kao protivnik fašizma on ubrzo, priča Stevan, beži partizanima, gde se istakao hrabrošću u borbama dobio zvanje komandira Treće čete Treće vojvođanske brigade.
–Njegov saborac i školski drug iz Laćarka i jedan od retkih preživelih iz Treće čete pričao mi je da je deda Martin poginuo hrabro 1944. godine. Sahranjen je sa ostalim partizanima gde su i stradali u šumama Istočne Bosne. Grob mu, nažalost, nije obeležen, ali je zato svim žrtvama podignuto zajedničko Spomen-obeležje u Šehovićima, koje redovno obilazim, kaže Stevan, pokazujući zahvalnice koje je SUBNOR Vojvodine dodelio njegovom dedi za učešće u NOR-u.
U porodici Ceh o deda Franji i Martinu malo se govorilo, njihova sudbina bila je tabu tema. Otac Jakob, kaže Stevan, nosio je bol u duši i veliku gorčinu zbog ogromne nepravde nanete posle rata njihovoj porodici. Nakon oslobođenja Beograda Rusi su 1945. godine odveli deda Franju i presudili mu.
Komisija za konfiskaciju 1946. godine ’’zbog nemačke narodnosti’’ oduzela je porodici Ceh kuću i 16 jutara zemlje, da bi Sreski sud 1949. godine doneo odluku da se ’’uspostavi ranije stanje’’.
–Moj otac Jakob i nakon njegove smrti ja prošli smo pravu golgotu da ispravimo veliku nepravdu i speremo ljagu nanetu našoj porodici. Sva dokumenta o mojim precima Franji i Martinu data su nam na uvid tek 2006. godine u Arhivu Vojvodine u Novom Sadu. Ali, upornost se isplatila, Okružni sud u Sremskoj Mitrovici rešenjem iz 2008. godine zvanično je rehabilitovao mog dedu Martina, dok je Franja rehabilitovan četiri godine kasnije. Sad mogu u miru da počivaju, kaže Stevan, čija borba za povratak oduzete imovine, međutim, još uvek nije okončana.
U knjizi ’’Sećanja komandanata vojvođanskih brigada’’ spominje se ime Martina Ceha. Treća četa Treće vojvođanske brigade, koju je on predvodio, našla se tog 7. juna 1944. godine opkoljena u šumama Istočne Bosne na potezu Bare-Gornja Krčina-Pilica od strane daleko nadmoćnije neprijateljske vojske sastavljene od 13.SS ’’Handžar’’ divizije, ustaša i muslimanske milicije. Skoro cela Treća četa je izginula, među kojima i njen komandir Martin Ceh.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
