Krčedinska ada katastarski pripada Sremu, odnosno opštini Inđija, ali je voljom prirode bliža Bačkoj odnosno selima Kovilju i Gardinovcima. I tu je početak problema u priči zarobljenih goveda i konja od nabujalog Dunava.
Jednostavno, bačke životinje mogu lakše da preplivaju na tlo ove netaknute prirode, dok sremske baš i ne. Tako su tu valjda oduvek bili koviljski stočari, a ne oni iz Krčedina.
Da je tu recimo granica između Srbije i Hrvatske, kao što jeste stotinu kilometara uzvodno, verovatno se i dalje ne bi dogovorili čije je ovo ostrvo, kao što se do sada nisu dogovorili niti za jedno od Bezdana do Iloka. Hrvati žele katastarske granice, a Srbi po sredini plovnog puta. Tako je na kraju krajeva i poduzetni Čeh Vit Jedlička stvorio Liberlend, komšije to ostrvo kao neće jer katastarski pripada nama, a mi ga tek nećemo jer je sa „njihove strane“.
Samo se ovde ne svađaju Srbi i Hrvati, nego stočari. Tako se i Plavšić, iz Bačke, sa svojim životinjama trideset godina nalazio na katastarski sremskoj zemlji i nikome nije smetao. Dok nisu došli neki Sremci preko puta. Mile kaže da su od Marijana Rističevića, bivšeg narodnog poslanika čija je mala partija u koaliciji sa Srpskom naprednom strankom. Oni su mu ističe zabranili da odvede stoku kući zbog čega je ostala izgladnela na potopljenom ostvu. Tvrdi i da su ga Rističevićevi ljudi tukli i godinama maltretirali.
Sa druge strane, Rističević demantuje sve ove navode. Kaže da nema ništa na adi niti da zna Plavšića. Ipak, sudeći po odgovorima novinarima, sa situacijom na ovom terenu je dobro upoznat. On optužuje stočara da je namerno zanemario životinje koje ne bi tu smele ni da budu jer nije zakupac ovog državnog sremskog zemljišta, nego jednog drugog u Bačkoj, u Novom Sadu.
Trenutno zainteresovana javnost verovatno nema koncentracije da raščivija koliko je kome ovde krava nestalo poslednjih nekoliko godina, ali bilo bi dobro da od institucija saznamo epiloge teških optužbi stočara kako je dobijao batine, kao i da je pucano na njega. Kada čovek izjavi da su mu ukrali više od 100 goveda, što je i dalje bogatstvo u dobrom delu sveta, očekivalo bi se da krene i neki postupak pred nadležnima.
Za početak (ili kraj), barem je deo životinja spašen. Podolska goveda i konji se oporavljaju u Kovilju. Motor od skele „Vojvodinašuma“ koji je ustupljen za akciju spašavanja je ostao bez jednog dela i ne radi, a izgleda su oni jedini spremni da ustupe skelu ili ih možda više nemamo?
Za pokretanje priče i spašavanje života treba se pre svega zahvaliti ljubiteljima prirode koji su digli larmu na društvenim mrežama, pa potom i novinarima (bez čijeg pritiska pitanje je da li bi se skela pojavila) koji su prvi pritekli u pomoć,. Hvala ljubiteljima života.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(Aleksandar Latas)
