Protesti i negodovanje Šiđana o planiranoj izgradnji parking-garaže u zelenoj zoni Trga kulture u Šidu ne smiruje se. Sve je glasnije negodovanje građana zbog mogućeg gubitka zelenih površina, nameće se pitanje koje se najčešće može čuti među Šiđanima – zašto je za ovu investiciju izabrana upravo lokacija Trga kulture? To pitanje, uprkos velikom interesovanju javnosti, za sada nema jasan odgovor, a kao glavni krivac apostrofira se narodni poslanik i poverenik SNS-a u ovoj varoši Dejan Bulatović, bivši potpredsednik Đilasove stranke dok je nije napustio i preleteo među naprednjake.
Građani pitaju: Da li je sprovedena stručna analiza više mogućih lokacija? Da li su urbanisti razmatrali parcele koje nisu u zelenoj zoni? Da li je urađena procena saobraćajnih efekata i uticaja na kvalitet života građana? To su dileme koje se sve češće postavljaju, ali odgovori još nisu predstavljeni javnosti.
Problem nedostatka parking mesta u centru Šida nije nastao juče. On postoji godinama i niko ne osporava da ga treba rešavati. Međutim, upravo zato građani smatraju da bi i rešenje moralo da bude rezultat ozbiljnog planiranja, a ne odluke koja će trajno promeniti izgled jednog od najprepoznatljivijih delova grada.
Urbanisti često upozoravaju da parking-garaže ne moraju biti smeštene u samom srcu grada. U mnogim sredinama grade se na obodima centralne zone, uz dobru pešačku povezanost, čime se rasterećuje saobraćaj, a istovremeno čuvaju trgovi, parkovi i javne zelene površine. Šiđani zato pitaju – da li je neko razmatrao takve mogućnosti?
Pored pitanja lokacije, otvara se i pitanje samog koncepta razvoja grada. Da li Šid želi da bude mesto u kojem će svaki slobodan prostor vremenom postati parking ili grad koji će uspevati da uskladi potrebe saobraćaja sa očuvanjem javnih prostora namenjenih građanima? To više nije samo urbanistička dilema. Reč je o pitanju kakav će centar grada ostati budućim generacijama.
Građani koji se protive izgradnji garaže na Trgu kulture ne tvrde da parking nije potreban. Naprotiv, mnogi priznaju da je situacija sa parkiranjem sve teža. Ali insistiraju da se pre donošenja konačne odluke odgovori na nekoliko jednostavnih pitanja: koje su alternative razmatrane, na osnovu kojih kriterijuma su odbačene i zašto je upravo zelena zona ocenjena kao najbolje rešenje? Bez tih odgovora teško je očekivati da će javnost bez rezerve prihvatiti projekat.
Sve veći broj građana smatra da bi lokalna samouprava trebalo da organizuje javnu prezentaciju projekta, predstavi kompletnu dokumentaciju i omogući stručnjacima i građanima da iznesu svoje stavove. Takav pristup ne bi usporio razvoj, već bi pokazao da su transparentnost i dijalog važan deo svakog ozbiljnog projekta.
Na kraju, možda najvažnije pitanje glasi: da li će Šid za deset ili dvadeset godina više žaliti zbog nedostatka nekoliko desetina parking mesta ili zbog gubitka još jedne zelene površine u centru grada?
Odgovor na to pitanje neće dati ni politika ni društvene mreže. Daće ga vreme. Ali odluka koja se donese danas ostaće vidljiva decenijama.
(M. Milivojević)
