I nakon nekoliko dana, ne smiruje se revolt javnosti zbog činjenice da pojedini roditelji dovode decu da se sankaju i vesele nad humkama sa kostima nedužnih žrtava koje su ustaše i fašisti ubili u Drugom svetskom ratu, a među kojima su i znamenitog slikara Savu Šumanovića. Širom Srbije građani izražavaju zgražavanje nad ovim činom, a Muzej žrtava genocida zatražio je da grad preduzme sve kao bi smesta prestalo skrnavljenje spomen-groblja, jednog od naših najvećih stratišta u tom ratu.
– Na zaprepašćenje javnosti, masovne grobnice u Sremskoj Mitrovici koriste se kao jedan od prostora za igru, razbibrigu, zabavu, sankanje i druge aktivnosti neprimerene masovnom gubilištu nedužnih civila. Pozivamo nadležne organe lokalne samouprave da hitno reaguju i zaštite ovo gubilište od daljeg skrnavljenja, ali i apelujemo na nesavesne i neodgovorne pojedince da bez odlaganja obustave neprimerene aktivnosti na prostoru Spomen-groblja – saopštio je Muzej žrtava genocida, na čijem je čelu Dejan Ristić.
Na ovom prostoru pored starog Savskog mosta streljano je, ubijeno i umrlo u mukama, prema zvaničnim podacima, 7.950 muškaraca i žena od 1941. do 1944.
– Streljali su žrtve uglavnom noću pred svetlima kamiona, ubijali ih i maljem, a potom polivali živim krečom. Bilo je i živih zakopanih. Oni koje su ostavili žive kopali su rake za sutradan, pa sutradan bili prvi na redu za ubijanje. I sad ljudi nemaju pijeteta prema tim žrtvama – roditelji dovode decu da se sankaju nad kostima! Te humke, odnosno bregovi su visoki i po pet-šest, pa i 10 metara, a kako je kod nas u Sremu sve ravno, jedino na tim humkama se može sankati. Ali ne treba po kostima. Da li ti roditelji i deca pomisle da možda gaze i po kostima svojih predaka koji su tako svirepo ubijeni?! Gde im je savest – kaže Rada Korica, predsednik SUBNOR Sremska Mitrovica, čiji su ujak i stric u masovnim grobnicama. Korica navodi i da Spomen-groblje ima obezbeđenje, koje plaća Grad.
– Zna se ko šta treba da radi i reguliše, a to obezbeđenje očigledno ne radi svoj posao – navodi Korica i dodaje da je pisao Zavodu za zaštitu spomenika kulture tražeći da reaguje.
Ljubiša Šulaja, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Sremska Mitrovica, u čijoj nadležnosti je Spomen-groblje, kaže da u ovom slučaju zavod nema osnova da reaguje.
– Zavod izdaje mere zaštite za čuvanje i održavanje spomeničkog kompleksa. Sankanjem se fizički ne devastira, ne ruši, niti lomi spomenik, te nema ni osnova da mi reagujemo. Tekuće održavanje je u nadležnosti Grada, sam kompleks ima i obezbeđenje, a postoji i komunalna policija – navodi Šulaja i dodaje:
– Simbolika kompleksa, koji je uradio čuveni Bogdan Bogdanović, jeste pobeda života nas smrću. Ideja je da spomen-kompleks bude deo grada uklopljen u savremeni život s parkovskim uređenjem, ali pre svega kao memorijalni park. Informativne table govore o prirodi i karakteru mesta, koje je pre svega veliko stratište. Stilizovane humke, ispod kojih su grobnice streljanih, mesto su na kom uvek treba imati u svesti stravičnost zločina koji su se tu dogodili. Parkovski uređen prostor treba da podseti da život uvek pobeđuje. I ne bi moralo baš na mestu masovnih grobnica da se sanka, kako bi se pokazao pijetet prema žrtvama.
Gradonačelnica Sremske Mitrovice Svetlana Milovanović nije odgovorala na pismeno dostavljena pitanja novinara. S druge strane, i lideri lokalne opozicione koalicije „Srbija protiv nasilja„, trenutno u zimskim centrima van zemlje gde se odmaraju od post-izbornih protesta i botovanja na društvenim mrežama – ostali su bez komentara na ovaj događaj!
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(Jelena S. Spasić/M. Milivojević)
