U subotu ujutro izašao sam na ulicu da krenem do prodavnice. Kad ono, ulica pusta, nigde nikog. Šta se dešava pomislio sam? Da se nije nešto desilo pa su svi nestali. Brzo sam svratio kod prvog komšije da vidim da li on nešto zna. Kad ono, cela porodica pred ekranom TV prijemnika.
“Šta se očekuje“, pitao sam misleći da igra Nole ili da se prenosi neki važan događaj, poput predsednikovog jubilarnog milionitog obraćanja javnosti.
“Tišina, – kaže mi domaćin – gostuje Slavko kod Jovane“!
“Koji Slavko? Koja Jovana?“ – pitam.
“Kako koji? Naš Slavko, Trivin Slavko! I koja Jovana?! Naša Jovana! Sunce našeg neba, jedna i jedina!“ – odgovara začuđeno što ne znam.
Onda sam na ekranu TV prijemnika video profesora dr.mr.doc. Slavka Ivkovića pored malene polu-voditeljke u nekakvoj beloj polu-haljini i još nekoliko gostiju. Naš sugrađanin je dominirao stasom i glasom, znanjem i rečnikom. Kad je rekao kako treba da nađemo zajednički jezik sa neprijateljima naše države, komšija je aplaudirao. Uzbuđeno mi je rekao:
“Genije! Čisti genije! Tačno se vidi da ga je Triva pravio. Kad bi ostali bez neprijatelja, procvetali bi, pored ovakvih stručnjaka, kao nikad ranije.“
Onda se završilo i dodao je: “Fenomenalna emisija, fenomenalna voditeljka, fenomenalni gosti. Posebno Ibro Ibrahimović i naš Slavko! Još da je bio gost i Triva, to bi bio vrh!“
“Onda bi bilo previše gostiju“ – prokomentarisao sam.
“A ne, – kaže komšija – “Triva je legenda. On je opismenjavao po Srbiji sve dok ga dušmani ne uhapsiše. Bio je i Ćirilo i Metodije, onako u jednom čoveku. Zasmetao im što je opismenjavao političke kadrove i obezbeđivao im diplome. Pa i policijskim inspektorima, dabome, istim onima koji su pre toga konobarske kecelje, na brzopoteznim kursevima, zamenili za policijske uniforme. Dobro je da su shvatili grešku pa sad i on ponovo gostuje. Njegove emisije ne propuštam, taman da čujem kako je lečio robijaše drvenim bensedinima.“
Nekako sam uspeo da izađem i nastavim do prodavnice. Tamo sam bio iznenađen raspravom. Tema je bila Slavkova karijera. Jedni su tvrdili da treba da bude ministar u novoj Vladi, drugi državni sekretar, treći su navijali za pokrajinsko Izvršno veće.
Nisam se uključio u tu kladioničarsku raspravu. Konačno, mi novinari treba da izveštavamo a ne da se bavimo politikom, navijamo i dajemo preporuke. Ipak, ne može se poreći da je prof dr. mr. doc. Slavko Ivković zvezda u usponu.
Njegove teze o značaju obrazovanja nisu za odbacivanje. Bolje obrazovanje i više diploma svakako su dobri društveni ciljevi za svaku zemlju. Sa iskustvom koje on i tata Triva imaju u visokom školstvu, sigurno bi tome u nekoj budućoj vladi dao značajan doprinos.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(M. Milivojević)
