Mesecima su studenti i njihove vođe koji su učestvovali u blokadama delili lekcije o moralu, odricanju i borbi za demokratske principe. Od studenata se očekivalo da rizikuju godinu studija, odlože ispite i podrede svoje obaveze zajedničkom cilju. Mnogi su to i učinili, verujući ljudima koji su ih pozivali da ostanu dosledni. Zato se danas sasvim opravdano postavlja pitanje odgovornosti onih koji su se nametnuli kao lideri.
U javnosti i na društvenim mrežama pojavile su se informacije da se jedan od istaknutijih organizatora blokada iz Sremske Mitrovice, Milivoj Đorđić, poznat u lokalnoj javnosti po krivičnoj prijavi koju je dobio zbog fizičkog nasrtaja na tetkicu Medicinske škole tokom pokušaja da blokira nastavu – trenutno nalazi na odmoru u Siciliji, istovremeno dok veliki broj studenata upravo ovih dana pokušava da nadoknadi izgubljeno vreme i polaže ispite. Sama činjenica da je neko otišao na letovanje nije sporna – svako ima pravo na odmor. Međutim, kada ste mesecima pozivali druge na žrtvu, kada oni koji su mesecima od drugih tražili odricanje prvi pokažu da za njih pravila očigledno važe drugačija pravila – onda javnost ima pravo da pita da li su svojim primerom pokazali istu doslednost koju su tražili od drugih.
Lako je pozivati studente da blokiraju nastavu, odlažu ispite i rizikuju godinu studija dok govorite o višim idealima. Mnogo je teže ostati uz te iste ljude kada dođe vreme da se saniraju posledice svega što se dešavalo. To nije pitanje destinacije. Nije važno da li je neko na Siciliji, Zlatiboru ili na drugom kraju sveta. Pitanje je doslednosti. Kada od drugih tražite žrtvu, morate biti spremni da i sami podnesete isti teret. Ako ste sebe predstavili kao vođu, onda se od vas očekuje da budete poslednji koji će napustiti teren, a ne prvi koji će otići na odmor.
Liderstvo nije fotografija sa protesta niti objava na društvenim mrežama. Liderstvo znači da ostanete sa svojim ljudima kada postane teško, kada se polažu ispiti, kada treba objasniti posledice odluka i kada više nema aplauza i pištaljki. Ono podrazumeva da budete uz ljude koje ste poveli, naročito kada dođu najteži trenuci. Ako su studenti ostali da se bore sa posledicama blokada, logično je da očekuju da njihovi najglasniji predstavnici budu uz njih, a ne stotinama kilometara daleko. Jer najlakše je okupiti ljude oko velikih parola. Najteže je pokazati da ste spremni da sa njima delite posledice. Vođa nije onaj koji najglasnije govori. Vođa je onaj koji poslednji odlazi.
U svakoj društvenoj akciji poverenje je najvažniji kapital. Ono se ne stiče glasnim govorima niti objavama na društvenim mrežama, već spremnošću da zajedno sa ljudima koje predvodite snosite posledice sopstvenih odluka.
Mora se priznati da blokaderi, koliko god im naivna bila njihova taktika, ipak imaju pravo da očekuju doslednost od svakoga ko je traži da ga oni slede. Ako od studenata očekujete da žrtvuju svoje vreme, ispite i budućnost zarad zajedničke ideje, onda je najmanje što se očekuje da i sami budete uz njih kada ta žrtva dođe na naplatu.
Jer politički aktivizam nije fotografija sa protesta. On je odgovornost koja traje i kada se ugase kamere.
(M. Milivojević / FOTO: Facebook)
