Opozicija ne učestvuje na izborima za savete Mesnih zajednica! ZAŠTO?

1
1908

Iako su izbori za savete Mesnih zajednica na mitrovačkoj teritoriji raspisani još početkom jula, iako su svi lokalni mediji to obnarodovali na vreme, na svega nekoliko dana pre njih, postalo je sasvim jasno – na njima neće učestvovati opozicija! Ne toliko zbog kolaboracije sa vladajućim naprednjacima, koliko zbog činjenice da ne postoji ni jedan lokalni ogranak neke političke stranke, niti udruženja građana, koje je spremno, željno i sposobno da izađe pred lice birača.

Oni koji sebe smatraju opozicijom, u dovoljnoj su meri nezainteresovani i lenji da prekinu svoje letnje besposličarenje i naprave korak zbog kojeg su se, uzgred budi rečeno, politički organizovali. Na vrhu su, naravno, vijećnici franjevačke skupineGrad za sve nas” koji čak otvoreno, na svom službenom sajtu, izjavljuju da neće na ove izbore zato što u Mesnim zajednicama nema novca!

Osim prikupljanja novca, po njima Mesne zajednice nemaju drugu svrhu postojanja! Alal vera na političkoj viziji i poštenju!

Time su, u suštini i obznanili razloge zašto uopšte i postoje, zbog čega su izašli na prošlogodišnje lokalne izbore, pomogli naprednjacima da preskoče 50 posto u Mitrovici dajući im tako legitimitet i indirektno učinili uslugu Nedimoviću da dobije još jedan ministarski mandat.

Po verifikaciji svojih 11 mandata, prvi potez im je bio da nadležnima u lokalnoj samoupravi daju svoje tekuće račune kako bi i oni dobijali bezobrazno visoke odborničke dodatke, zajedno sa mrskim im naprednjacima. Do sada su zastupnici “Grada za sve nas”, oni koji sa skupštinske govornice ukazuju kako bi štedeli na svakom, ali ne i na sebi, koštali Mitrovčane oko 2,5 miliona dinara, dok će do kraja mandata, ta cifra izaći i na svih 10 miliona.

I sad, na prvoj četvrtini mandata, umesto da dokažu ono što uporno tvrde preko društvenih mreža, vređajući sve koji ih ne podržavaju i uzimajući na sebe, ničim izazvani,  ekskluzivno pravo da određuju ko je opozicija, a ko plaćenik režima, ko se prodaje (kome?) i ko je izdajnik (koga?),  da dokažu kako ih podržavaju široke narodne mase, vijećnici “Grada za sve nas”  odbijaju da izađu na izbore za savete Mesnih zajednica.

I tako “ratnici” sa Fejsbuka pokazuju ne samo da nisu dostojni liderske uloge koju su preuzeli na sebe, nego i da su najobičnije političke hulje i oportunisti koji očekuju da narod (iz nekog razloga) sam skine trenutnu vlast, dok oni planduju u debeloj hladovini.

Politička borba je strast, odricanje, trpljenje, a ne onanisanje preko društvenih mreža. Politička borba zahteva terenski rad, razgovore sa ljudima, građenje infrastrukture, druženje i sa bitnima i sa nebitnima, a ne udobne fotelje ispred računara iz kojih se pljuje po onima koji drugačije misle. I najzad, politička borba je izlazak na svake izbore, ustajanje posle svakog poraza – sve do konačne pobede. Kako glasači da znaju ko je predvodnik ako taj ne sme ni da stane pred njih, da se rukuje, da ih sasluša?

I kakve to predizborne uslove očekuje opozicija? Zar one koje će ih dovesti na vlast bez truda i bez kapi znoja. U kojem se to univerzumu ikad dogodilo.

Izbori, zakazani za nedelju 15. avgusta, pokazali su kako nesposobnost, lenjost, neznanje, nedostatak harizme, bezuglednost, nezrelost, nedostatak smisla za realnost, kukavičluk, spaja mitrovačke opozicione grupacije, bez obzira na njihovu šarenolikost.

Opozicija nema hrabrosti da se sučeli sa biračima, da pogleda istini u oči, da proceni svoju vrednost, nastavljajući i dalje da ubeđuje i sebe i druge kako je narod uz nju i verujući, tako neorganizovana, da će joj vlast sama pasti u krilo kao jabuka sa grane.

Neće narod sam promeniti nijednu vlast, to moraju ljudi predvodnici, spremni da se žrtvuju za svoje ideje i da u njih ubede i dovoljno drugih ljudi. U komšijskom Vognju čovek je izašao sam na izbore za Mesnu zajednicu i porazio naprednjačku mašinu. Ko je u mitrovačkoj opoziciji spreman i sposoban da to isto uradi?

Onaj koji se zimus lomio da li da bude mitrovački Draško ili Zdravko (Krivokapić)? Ili oni koji veruju da je Džoni Dep vampir? Ili ovi kojima je župnik katoličke crkve tajni lider? Ili “male Đokice” koje su se prostituisali sa svim mogućim  režimima, a sada bi da ih narod, ovenčane lažnim poštenjem, unese u skupštinu moleći ih da ga vode?

I dok bojkot opozicija i može naći neki alibi zbog kojeg nastavlja svoju bojkot politiku, šta je sa onima koji su dali legitimitet naprednjacima. Ubi ih ova vrućina? Otišli na more? Korona ih demoralisala? Ili im prosto Mesne zajednice nisu interesantne jer u njima nema novca, kako beskrupulozno i otvoreno objaviše vijećnici iz “Grada za sve nas” na svom internet sajtu.

Nije zato ni čudno to što se već neko vreme među onima koji ne gledaju blagonaklono na vladajuću koaliciju govori da je jedini način za promenu naprednjačkog režima – prethodna promena opozicije.

Izbori za Savete Mesnih zajednica to očigledno potvrđuju.

OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO

(Milan Milivojević)

1 COMMENT

  1. Jel u Srbiji postoji opozicija? Toliko ima onih što se deklarišu kao opozicija, da narod više ne može pohvatati ko je ko, a da ne pričam o njihovj programskoj orijentaciji itd. Imaju kombi stranke, većinu je napravila BIA i rade za AVa. Nažalost, ovakvi kakvi su nikada ovu nakradnu vlast skloniti neće. SNS se jedino sam može urušiti brojnim aferama i uz pomoć zapadnih sila, kada im više ne budu trebali. Svaki predsednik na svetu bi poželeo ovakvu opoziciju. Treba ih zalivati da ne uvenu. Dodala bih, bez slobodnih medija, intelektualnog, ekonomskog i kulturološkog elitizma, koji bi se organizovao kao nezavisni pokret, nema ništa od obaranja AVa.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here