“OVO OVDE NIJE ŽIVOT” Migranti u Šidu nezadovoljni zbog ograničenog kretanja

2
1659

Migranti i dalje čekaju, ali ne posustaju i pokušavaju da prođu granicu kroz tzv. „gejm“ (ilegalni prelazak granice, bez pasoša i dokumenata).

Vođa smene u Prihvatnom centru „Šid-stanica“ Nikola Sakan kaže da su u porodičnom centru porodice najviše iz Sirije i Avganistana, ali i iz Iraka, Palestine, Sirije, Irana i neki od njih su ovde već tri godine, čekaju da nastave svoj put.

Deca koja inače pohađaju školu su tokom vanrednog stanja takođe imala časove na daljinu u prihvatnom centru preko RTS-a. Trudili smo se da ne prestane školski program, a dve koleginice koje rade kao prevodioci su pomagale deci – kaže Sakan. – Ograničeno kretanje im je teško palo, kao i našim ljudima. Sada izlaze sa dozvolom, jave se i kažu da li idu do apoteke ili prodavnice, ali im je dozvoljeno i da samo idu u šetnju. I za vreme vanrednog stanja, kao i sada u našem centru je isto brojno stanje i nije bilo oscilacija.

Sakan napominje da je dolazak Vojske Srbije u ovom centru ispraćen aplauzom, što dovoljno govori šta misle o tome.

Imamo korektan odnos sa lokalnom zajednicom i nije bilo nikakvih incidenata, niti neprijatnih situacija – tvrdi Sakan. – Svi žele da idu dalje bez izuzetka, niko nije poželeo da ostane u Srbiji. Lakše im je sada kada izlaze i kreću se, kupuju sebi namirnice i začine, a na izlasku iz centra dobiju i masku i rukavice. Čak ih i naši sugrađani hvale da se ponašaju odgovornije na ulici, nego neki stanovnici Šida.

On dodaje da su stalno u komunikaciji sa korisnicima centra kad je reč o hrani i načinu pripreme, kao na primer kad jedu pirinač, ne odgovara im način na koji se priprema u Srbiji, te šalju recepte u kuhinju, a kuvari se trude da ispoštuju sve.

Na samom početku vanrednog stanja iz ovog centra rođena je i jedna beba iz Palestine u bolnici u Sremskoj Mitrovici.

Dvadesetosmogodišnjeg Abdula Isa iz Sirije sreli smo u centru Šida, gde je odmarao na klupi u parku sa prijateljem. On je trenutno smešten u Prihvatnom centru „Adaševci“.

Želim da stignem do Švedske gde mi se nalazi majka. U Srbiji sam oko tri meseca. U nekim mestima mi je bilo dobro, ne svuda, isti je slučaj i sa ljudima. Sa policijom sam imao problema pri prelasku granice – kaže Abdula koji je preko Mokrina stigao u Beograd, gde su mu ostale sestre, da bi sa bratom bio prebačen u Morović i sada se trenutno nalazi u Šidu.

Nije mu bilo nimalo lako na putu. Ostao je i bez novca, ali i telefona još pre dva meseca, koji je migrantima trenutno jedina „veza sa svetom“, ali i izvor informacija kako najlakše nastaviti putovanje. Abdul nam na tečnom engleskom govori da mu je plan da prvo ode po sestre u Beograd, pa se nada susretu sa majkom.

Ovu granicu sam probao da pređem svega dva puta. Prošle nedelje je hrvatska policija zaustavila mene i brata i vratili su nas nazad – priča Abdul. – Na putu sam sreo dosta ljudi s kojima sam se sprijateljio, iz Alžira, Maroka, Egipta, i u Albaniji sam stekao dosta prijatelja, ali putevi nam se sastaju i razdvajaju. Neki od njih za koje sam mislio da su mi prijatelji, kasnije su me pokrali. Tako sam ostao i bez telefona.

Abdul ne veruje u koronavirus, ali dodaje da i nije pratio vesti, jer nema mobilni.

Nekad je bilo dobro što pričam engleski, ali u drugim situacijama nisam dobro prošao, jer bih govorio u ime grupe – nastavlja Abdul, kome smo poželeli više sreće na daljem putu.

Koordinator PC „Adaševci“ u Šidu Dragan Velimirović dodaje da se u samačkom centru osim migranata iz Avganistana, Sirije, Pakistana, Bangladeša, Palestine, Alžir, Irana, Maroko… nalazi i jedan putnik sa Kube.

Svi žele da nastave svoje putovanje koje su neki od njih započeli davno, pre godinu, godinu i po dana, kako god, ne vidim razlog da bi ikome smetali u Srbiji – napominje Velimirović. – Nismo mi draga zemlja u kojoj bi oni želeli da nastave svoj život.

Migrantska putovanja su legalna i ilegalna, ali kroz Srbiju prolaze mladi ljudi, tvrdi Velimirović, od 18 do 35 godina, ima i dece, ali nema starijih.

Znaju par reči srpskog, da se jave „dobar dan“ i pitaju „kako si“, većina. Na takve puteve ide se oduvek i idu ljudi koji su radno sposobni, prvo da izdrže različite tipove putovanja, međutim imamo i maloletnike bez pratnje – ističe Velimirović.

(Maša Stakić/foto: R. Hadžić)

2 COMMENTS

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here