Razmišljajući šta će biti suprugova i njena penzija, Ljiljana Paušić Mojić, pravnik po struci, došla je na ideju pre četiri godine da započne proizvodnju kozjeg sira, na padinama Fruške gore u selu Jazak.
Kao početnik u ovom poslu, počela je da se informiše, dok nije savladala tehniku i tajne proizvodnje. U kratkom vremenu uspela je da razvije sopstveni brend koji obuhvata sireve na tradicionalni način za koje je dobila dve zlatne medalje Novosadskog sajma. Kako kaže, nastavlja proizvodnju sa manjim količinama ali izuzetnog kvaliteta.
Novosađanka Ljiljana koju je put sasvim slučajno naneo u malo selo Jazak, u blizini banje Vrdnik, odlučila se za uzgoj koza alpina rase. Na farmi, koja se nalazi u Maloj Remeti, 70 mlečnih grla čije mleko prerađuje u sireve, hrani isključivo zdravom ishranom, odnosno travom sa pašnjaka.
–Ova vrsta koze daje veliku količinu mleka i odličnog je kvaliteta. Nisu preterano zahtevne a i imam sve uslove za njihovo držanje. Od tog mleka proizvodim pet vrsta sireva i to: meki sir sa raznim dodacima, kao što su lekovite i začinske biljke, mladi kozji sir, zreli sir, zreli kozji u hrastovini i polutvdi kozji, koji se još zove čipka.- priča naša sagovornica, kojoj u ovom poslu pomažu još dve žene Stanka Nešković i Lela Vranješ, u potupno opremljenom prostoru za pripremu sireva.
Znajući da je kozji sir veoma tražen u svetu, ali i da ga nema dovoljno, vlasnica farme, tvrdi da je u njegovu izradu veoma važna higijena, kako grla tako i pravljenja, jer onda sir nema neprijatan miris, koji najčešće odbija potrošače.
Ljiljana kaže da je veliki zaljubljenik ove namirnice te stalno eksperimetiše, dodajući u sireve razne dodatke. Tako da kod nje može da se nađe sir sa brusnicom, lavandom, u maslinovom ulju… ali i kupci mogu sami da kreiraju svoj ukus.
–Zato smo otvorili u sklopu imanja malu degustacionu salu koja može da primi oko 20 ljudi. Sirevi se degustiraju na sličan način kao i vino. Prvo se počinje sa blažim sirevima, a nastavlja sa jačim, aromatičnijim. Pored sireva naše goste poslužimo i sa najboljim fruškogorskim vinima, jer je lakše kad se i zalije – kroz osmeh objašnjava naša domaćica, ističući da sa dolaskom lepog vremena, posetioci mogu da uživaju u bašti okruženom zelenilom i cvećom.
Ljiljana napominje da u njenim sirevima uživaju gosti u brojnim restoranima u Beogradu i Novom Sadu, ali i da mogu da se kupe po bolje snabdevenim maloprodajnim objektima. Većinom prodaju obavlja preko interneta ili na imanju. Pored već vrste sireva koje proizvodi, Ljiljana kaže da joj je ostala želja da započne proizvodnju trvdog kozjeg sira, koji bi već tokom ove godine mogao da se pojavi na tržištu.
