Svadbeno veselje, posle pet godina, konačno se začulo prošle godine u Bikić Dolu, malom sremskom mestu udaljenom sedam kilometara od Šida, i isto toliko od graničnog prelaza Principovac sa Hrvatskom. A sada se sreća osmehnula i prvom čoveku sela. Dejan Bobalj (43) svoju ljubav pronašao je u dalekoj Ukrajini, i to preko društvene mreže „Fejsbuk“. Mlada Ljubov Zeljkan je stigla pre nekoliko dana, a kroz osmeh kaže – očekuje da će pored njega zauvek i ostati. Nada se da Ukrajinke mogu da poprave lošu demografsku sliku u njegovom mestu i apeluje na sremske neženje da potraže buduće mlade.
Bikić Do je najmlađe naselje u šidskoj opštini, u koje su Rusini počeli da se doseljavaju još davne 1848. godine. Prve porodice stigle su sa severoistočne teritorije današnje Republike Slovačke, iz okoline Bardejova i Prešova. Danas u selu živi više od 70 odsto Rusina, ostalo su Srbi i Hrvati, i to pretežno staračka domaćinstva.
Dejan Bobalj, predsednik Saveta mesne zajedice, odlučio je da ostane u selu, jer nije mogao da pronađe posao u struci u gradu.
– Po profesiji sam diplomirani inženjer poljoprivrede. Živim u domaćinstvu sa bratom i mamom i radimo svi zajedno. Bavimo se poljoprivredom i stočarstvom. Uzgajamo breskve, jagode, sadimo kupus i imamo svinje. Od svega toga se može samo preživljavati. Mlađi idu da rade u Slovačku ili Češku, obično oni koji nemaju svoju zemlju ni porodicu. Ja o tome nisam razmišljao, ali moj brat jeste. On hoće da ide iz sela u Češku. On je master profesor geografije i sebe u budućnosti ne vidi kao poljoprivrednika – kaže Bobalj, dodajući da im Češka daje vizu na dve godine, a Slovačka na tri meseca.
Iako je prešao četrdesetu, Dejan nije uspeo da osnuje porodicu, kao ni njegov rođeni brat Darko (35). Kaže da devojke beže u grad, neće u selo. A onda je sasvim slučajno upoznao svoju buduću mladu iz grada Mukačevo u Ukrajini, gde kako kaže, ima više žena od muškaraca.
– Dopisivali smo se pet-šest meseci pa sam prvo ja otišao kod nje, da bi ona posle došla kod mene. Posle prvog boravka u selu, odmah joj se dopalo. Tokom novogodišnjih praznika ja sam boravio kod nje i evo sad smo se, pre nekoliko dana, vratili zajedno u Srbiju – ne krije radost Dejan, koji očekuje da će se još neke njene zemljakinje doseliti kod seoskih neženja, kojih ima oko dvadesetak u Bikić Dolu.
Prema poslednjem popisu, selo ima oko 270 stanovnika, što je najmanji broj otkako ovo mesto postoji.
– Deca pohađaju Osnovnu školu „Sremski front“ od prvog do četvrtog razreda, a dalje osnovno obrazovanje nastavljaju u Šidu. Škola ima oko 20 đaka i kombinovana su odeljenja. Od ove školske godine u nastavu se uključilo i osmoro migrantske dece, koja su se veoma lepo uklopila. Mi od prvog dana nismo imali ništa protiv toga da uče zajedno s našom decom – naglašava čelnik sela, koji je na ovoj funkciji već devetu godinu.
Meštani kažu da im je najveći problem voda, jer nemaju seoski vodovod, a za piće se snabdevaju iz arteskih bunara. Lekar ih posećuje jednom nedeljno, dok pošta radi tri puta u toku sedmice.
U Bikić Dolu ima oko 100 domaćinstava, od kojih svako ima po nekoliko jutara pod zasadom bresaka. Sa ukupne površine od oko 200 hektara većinu roda plasiraju na rusko tržište. Ovo voće ovde sazri 4-5 dana ranije nego u ostalim delovima Srema, zbog nadmorske visine.
(Smiljka Kostić)
