Slajder

PRIČE IZ SREMA: U Kraljevcima se živi carski

27/03/2018

4130

Na samo šest kilometara od Rume, ušuškano u ravnici i najplodnijoj sremskoj oranici, caruju Kraljevci. Iako nose vladarski naziv, meštani vele da ni blizu ne žive kao kraljevi, pa se i sami često zapitaju zašto im je selo ponelo takvo ime.

Kao i kod većine srpskih sela, tako i ovo vodi bitku sa belom kugom, mladi odlaze, ostaju stari, selo se prazni. Da još ima nade i da se mnogo toga može promeniti, pokrenuti i spasti, uveren je Nikola Čanadžić, prvi čovek sela, koji sa ostalim članovima Saveta mesne zajednice, polako ali sigurno oživljava mesto.

Da na mladima budućnost ostaje saglasni su Kraljevčani. Zato su upravo i krenuli od njih.

– Kako bi i ovo malo preostale omladine zadržali, dali smo im predlog da osnuju nezavisnu omladinsku organizaciju. I odatle je sve krenulo, zajedničkim snagama. Posle 30 godina pokrenuli smo folklor, imamo turističku manifestaciju „Dani žetve“, fudbalski klub, aktiv žena… Oni u svim aktivnostima učestvuju, predlažu, a mi smo tu ako negde zapne – objašnjava Nikola Čanadžić.

Selo kroz koje vodi put u Pećince, broji oko 800 stanovnika, i ima gotovo idealne uslove za život – uređenu putnu infrastrukturu, internet, gas, poštu, ambulantu, prodavnice, vodovod. Tu je i četvorogodišnja Osnovna škola „Ivo Lola Ribar“, koja zajedno sa predškolskom ustanovom broji tridesetak dece.

Gradska biblioteka u Rumi, poklonila im je 1.500 raznih naslova, pa čim se postave police za knjige u domu kulture, selo će imati i biblioteku koju danas retko koje selo ima.

Od početka godine u Kraljevcima su rođene tri bebe, a osmoro Kraljevaca je umrlo, to najviše brine prvog čoveka sela.

– Nama je najveći problem bio period u kojem nije bilo venčanja i rođenja. I tu je nastala praznina kod nekih generacija. U selu je većim delom starije stanovništvo, pa kada oni umru kuće ostaju prazne. Mada, ima i onih u koje se vraćaju, kada odu u penziju, ali mali broj je takvih – kaže Nikola.

Meštani su većinom orijentisani na poljoprivrednu proizvodnju i to na biljne kulture koje se inače seju u Sremu. U selu je nekoliko privatnih firmi u kojima su posao našli neki od Kraljevčana, a ima i onih koji svakodnevno putuju na posao u Rumu.

Pre petnaestak godina u selu je nekoliko poljoprivrednika osnovalo zemljoradničku zadrugu, koja prema rečima Čanadžića, posluje bez dana u gubitku i minusu. Zadrugari mnogo izlaze u susret seljanima, naročito za vreme setve kad im daju robu na odloženo plaćanje.