Zgrada u kojoj je krajem Drugog svetskog rata počela sa radom partizanska škola u Staroj Binguli, danas je Osnovna škola „Sveti Sava“, u kojoj učitelj Aleksandar Herceg (54) izvodi nastavu za pet malih čupavih glavica od prvog do četvrtog razreda.
On ovde nije samo učitelj, već i vaspitač jednom šestogodišnjem Filipu Poljakoviću, kojeg u isto vreme sprema za prve školske dane.
Posao na selu nimalo nije lak, a najteže mu je kad zaveje sneg, pa iz susednog Divoša udaljenog šest kilometara do škole dolazi peške. Ne žali ni zbog toga učitelj, jer kako kaže, za decu učinio bi sve. Pune 24 godine Aleksandar predaje osnovcima u Staroj Binguli. Posao je nasledio od svoje pokojne tašte učiteljice Miroslave Milosavljević, kada je još u selu bilo mnogo više dece.
– Bila su to lepa vremena. Pričala mi je, kada je ona došla da radi u ovo malo podfruškogorsko mesto šezdesetih godina, bilo je 40 đaka. Godinama taj broj se sve više smanjivao, da ću ja u narednoj školskoj godini imati samo jednog đaka prvaka – sa setom priča učitelj.
U jednoj učionici uz pucketanje vatre iz stare peći, za klupama sede Nikola Cingel, učenik prvog razreda, do njega klupu dele Marina Berbenik i Vladimir Lazor, učenici drugog razreda. Nikolina Dobrić je treći razred, a njen drugar Marko Slanček đak četvrtog razreda.
– Nastavu izvodim po planu i programu po razredima. Dogodi se da mi na primer učenik trećeg razreda kaže: „Pa učitelju, mi smo ovo već radili!“ A ja mu na to odgovorim: „Nismo, već si ti to slušao prošle godine, dok sam ja predavao tadašnjem trećaku„, kaže, kroz osmeh, učitelj koji poslednjih osam godina radi i kao vaspitač.
– Problem je deci da putuju, a roditelji neće da ih voze u susedni Divoš, gde bi trebalo da pohađaju predškolsku ustanovu. I onda sam se ja prihvatio i tog posla, a i meni je mnogo lakše onda kad dođu u prvi razred. U početku je bilo negodovanja od prosvetne inspekcije da ne mogu da radim posao vaspitača, ali su na kraju dopustili. Nije bilo drugog rešenja – priča Aleksandar, dok zadaje deci nove domaće zadatke.
Na posao putuje iz Sremske Mitrovice gde sa porodicom živi. Kaže, prošle zime dolazio je sedam puta peške u školu, jer autobus nije mogao zbog snega da se spusti u selo. Ove zime je lakše, jer nije bilo toliko snega.
– Malo zakasnim, ali me oni čekaju u toploj učionici. Polako se ušunjam u hodnik, da oslušnem da li su dobri, a oni tiho ponavljaju gradivo – priseća se učitelj tih snežnih dana.
Staru Bingulu čini mešovita struktura stanovnika, a najviše katoličke veroispovesti. Kako naglašava Željko Čarnić, predsednik Saveta mesne zajednice u ovom selu, ranije je Hrvatska zajednica predlagala da se u školu uvede hrvatski jezik, ali su to roditelji te nacionalnosti – odbili.
(Smiljka Kostić)
