Mačvanska opština Bogatić prva će u Srbiji zagrevati javne institucije vodom sa geotermalnog izvora, što čini samo 250 gradova u Evropi. Na pionirski poduhvat lokalna uprava odvažila se uz stručnu pomoć Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu. Da „toplo more“ ispod ravnice dobije svrhu, čekalo se gotovo četiri decenije.
– Da smo našu toplu vodu počeli da koristimo bar dvadesetak godina ranije, gde bi nam bio kraj – otvoren je Nenad Beserovac, predsednik opštine Bogatić. – Ali, posle svih komplikacija i odlaganja, koja su pratila izvođenje radova, konačno možemo da kažemo da ćemo zagrevati 16.000 kvadratnih metara u osam ustanova, od vrtića preko osnovne i srednje škole, do policijske stanice.
Prema njegovim rečima, još 2012, sredstvima EU preko IPA programa, finansirana je izrada predstudije izvodljivosti, krajem 2013. opština je finansirala sanaciju bušotine BB1 (temperature 75 stepeni Celzijusa, samoizliva 25 litara u sekundi), da bi tokom 2014. i 2015. JKP „Bogatić“ obavljao svakodnevna merenja temperature, pritiska i nivoa vode. A Zavod za javno zdravlje u Šapcu obavio je četiri velike analize tokom četiri godišnja doba.
– Prošli smo kroz mukotrpan proces i tek 2016. stekli su se uslovi da nam Ministarstvo rudarstva i energetike izda rešenje o pravu na korišćenje ovog resursa. Odmah posle toga, na konferenciji u Beogradu upoznali smo profesora dr Dejana Milenića sa Rudarsko-geološkog fakulteta. Kada je čuo odakle smo, vrsni stručnjak je doslovno rekao: „A vi ste iz te mitske opštine koja ima toplu vodu, ali ne zna šta će sa njom“ – priča Beserovac.
Klupko je, veli, tek tada počelo da se odmotava, pa su usledili brojni susreti i konsultacije. I najvažnije – izrada studije.
– Ako bismo pronašli vodu od 100 stepeni, mogli bismo da proizvodimo i struju, ali o tome sada ne smem da mislim – kaže Beserovac. – Moguće je da je pronađemo na dubinama od 1.000 metara, a procenjuje se da su najveći rezervoari ispod Crne bare i Banovog polja.
U drugoj fazi, plan lokalne uprave jeste da uslugu grejanja sa toplih izvora ponudi građanstvu i to sa geotermalne bušotine BB2 (temperatura 80 stepeni, samoizliv 50 litara u sekundi). Odavde se trenutno, kanalom kroz kukuruzna polja, snabdevaju dve lekovite banje Mačvansko vrelo i Jokin grab, koje su i te kako posećene.
– Na bušotini BB2 gradila bi se klasična toplana i grejala meštane Bogatića. Mi smo već ušli u proceduru dobijanja eksploatacionog prava za to izvorište, a resorno ministarstvo izdalo nam je rešenje o slobodnoj zoni istraživanja, što je prvi korak – objašnjava Beserovac.
Od kada se pročulo da su Mačvani „uozbiljili“ priču oko svog „podzemnog mora“, Bogatić pohode sve češće i potencijalni investitori. Baš na dan naše posete, kod predsednika opštine bila je delegacija privrednika iz Kine, koja u Beogradu poseduje hotele.
Gradnja toplovodne mreže i postavljanje podstanica koštali su Bogatić 120 miliona dinara, od čega je agrarna opština skromnog budžeta morala da povuče 75 miliona iz kredita. Računaju, ipak, da će im se uloženo brzo vratiti jer je ušteda na grejanju 15 do 18 miliona dinara godišnje.
Jedan ugledni šabački preduzetnik nedavno je za osam miliona dinara kupio banju u Dublju, koja je sagrađena osamdesetih godina sredstvima mesnog samodoprinosa. Nažalost, nikada nije zaživela, a lokacija je u potpunosti devastirana i zarasla u korov. Dolazak investitora Mačvanima uliva nadu da će se u skorije vreme i u Dublju krenuti sa mrtve tačke.
(Aleksandra Delić/Novosti/foto: A.D.)
