Poslednje nedelje februara tročlanoj porodici Nikolić iz sela Zasavica 2 donele su veliku radost. Posle mnogih nedaća koje su ih kroz život pratile, ekipa emisije „S Tamarom u akciji“ unela je svetlost u njihove živote. Kada ih je novinarka Tamara Grujić pozvala i saopštila im da će doći u njihovo selo u okolini Sremske Mitrovice sa svojim timom i renovirati im kuću, nisu mogli da zadrže suze. Nastupio je period iščekivanja, uzbuđenja i radosti.
Dragoslav Nikolić (72), posle smrti svog jedinog sina Siniše pre godinu dana, ostao je da živi sam sa dvojicom unuka, Dušanom (16) i Dejanom (13). Dragoslav je o dečacima brinuo sa pokojnim sinom Sinišom godinama, nakon što ih je majka Marijana ostavila i otišla sa najmlađim sinom, osmogodišnjim Stefanom da živi u gradu. Nakon Sinišine smrti, na ovog nesrećnog čoveka pao je teret da dečacima zameni i oca i majku. Pored teške finansijske situacije, svakodnevno se bore i sa Dejanovim dijabetesom.
– On prima insulin četiri puta dnevno. Daje ga sam sebi ili mu pomaže Dušan. Na svakih šest meseci ide na kontrole u Novi Sad, što je za nas dodatan trošak. Deki je tatu pronašao mrtvog. To je za njega bio ogroman šok. Od tog stresa došlo je do zdravstvenih problema. Kada sam saznao da ima dijabetes, srušio mi se svet. Ali nema predaje, moramo da se borimo – ispričao je deda Dragi, kako ga zovu svi u komšiluku.
Kada je ostao bez sina koji je preminuo posle teške bolesti, mislio je da to neće preživeti.
– Poželeo sam u trenutku da me nema. Ne postoji veća žalost od toga da ostanete bez rođenog deteta. Ipak, tugovanju nije bilo mnogo mesta, jer sam imao dva unuka u kući. Njima je bio potreban oslonac, podrška, neko ko će im se naći. Da sam ja klonuo duhom, šta bi bilo sa njima? Život je borba i šta ću, uhvatio sam se u koštac sa svim što mi je život doneo. Nas trojica momaka lepo se slažemo i mnogo se volimo. Lako je biti deka kad imate ovako divne unuke – ispričao je Dragi.
Dušan je đak drugog razreda srednje škole – smer zavarivač.
– Ja to mnogo volim, i baš sam za to želeo da učim. U selu imamo fabriku i ja se nadam da ću moći nakon završetka škole tu da se zaposlim u struci. Jedva čekam da počnem da zarađujem kako bih deki olakšao život – ispričao nam je Dušan.
Na njega i njegovog brata Dragoslav je beskrajno ponosan.
– Oni su stvarno divni dečaci. Nemaju prohteve, pomažu mi u svemu. Dušan zna i da kuva, naučio je da vozi traktor, pa me je odmenio u poljskim radovima. Imamo tri i po hektara zemlje, koze, svinje, a on sve zna. Mnogo mi olakšava. Dekija čuvamo, još je mali, a i ne želimo mnogo da ga umaramo zbog njegovih problema sa zdravljem – rekao je deka Dragi.
Dok je Siniša bio živ, zarađivao je i od toga je živela cela porodica. Sada su stvari mnogo teže i zbog znatno lošije finansijske situacije, porodica je upala u dugovanje za struju. Uz sav napor, nisu uspeli da plaćaju račune. Ipak zahvaljujući ekipi emisije „S Tamarom u akciji“, nadležni iz Elektrodistribucije obećali su da će problem biti rešen.
Dok su radovi na kući trajali, porodica je boravila u kući svojih rođaka. Dok su iščekivali da radovi budu gotovi i da se ponovo vrate u svoj dom, ispričali su da se najviše raduju što će konačno imati kupatilo što će im život učiniti lakšim. Sada će konačno moći da operu veš u mašini, ali i da se okupaju u toplom kupatilu. Na pitanje šta bi želeli da imaju, sležu ramenima.
– Želeli smo lepšu kuću i sad ćemo je imati. Osim toga nemamo baš nikakvih želja – uglas su rekli skromna braća.
Tamara Grujić, novinarka i producentkinja emisije, ispričala nam je da je reč o dobroj i čestitoj porodici.
– To se vidi čim ih upoznate. Toliko su skromni i divni, da ja prosto nisam mogla da verujem. Bore se, snalaze se kako bi živeli pristojno i veoma su dostojanstveni. Zato mi je ova porodica posebno draga. Deda Dragi je čovek koji nikad u životu ne bi tražio pomoć. Nas je kontaktirao njihov komšija Dejan, jer ih poznaje godinama i zna koliko su problema imali u životu. Najviše volim kad nas tako kontaktira neko ko je blizak porodici, ko istinski želi da pomogne, jer je to uvek od srca. Dejan nam je ispričao u kakvim uslovima porodica živi. Kada smo došli na lice mesta, uverili smo se da je zaista reč o porodici kojoj treba pomoći, jer će ta renovirana kuća njima zaista doneti radost – rekla je Tamara.
Kako nam je ispričala, dečaci Dušan i Dejan u početku nisu mogli da prihvate pomoć.
– Ipak, ubrzo smo ih ubedili jer su shvatili da time što ćemo im srediti kuću ne radimo ništa što narušava njihovo dostojanstvo. Oni su to svojim poštenjem i dobrotom zaista i zaslužili – ispričala je Tamara.
Tokom radova moglo se na licu mesta videti kako zaista izgleda proces sređivanja kuće. Tamo smo imali priliku da na licu mesta vidimo šta su sloga i solidarnost. Pored brojnih majstora, dvorište porodice Nikolić vrvelo je od komšija i prijatelja koji su došli da ekipi pomognu. Dok jedni iznose šut, drugi malterišu, a treći kreče. Ženski deo komšiluka zadužen je za kuvanje kafa i pripremanje hrane za radnike. Porodična atmosfera puna ljubavi odisala je dvorištem svih pet dana koliko su trajali radovi na kući. Uključila se i lokalna samouprava sa svim raspoloživim resursima.
– Stavili smo u pogon sva javna preduzeća koja su mogla biti od pomoći. Pre svega vodovod koji je po jednoj ubrzanoj proceduri uspostavio priključak na vodu, pošto Nikolići nisu imali vodu u kući. Dosta pojedinaca je angažovano: arhitekte, limari, tesari, zidari, bravari…. Mnogo meštana se odazvalo i pomoglo. Čitava akcija je bila podstrek i velikom broju lokalnih firmi, koje su dale pomoć porodici. U ime svih koji su učestvovali, bilo nam je zadovoljstvo što smo bili deo ovog tima – rekao je Petar Samardžić, direktor agencije za ruralni razvoj grada Sremska Mitrovica.
Dejan Lončarević (20) komšija je koji je prijavio porodicu Nikolić za emisiju „S Tamarom akciji“. Zatekli smo ga na gradilištu, kako rame uz rame radi sa majstorima.
– Svi iz sela smo se okupili sa željom da pomognemo. Želeli smo da momci dobiju novi dom. Poznajem ih od rođenja. Znam kako su živeli, kroz šta su sve prošli, bio sam uz njih kroz tragediju koja ih je zadesila. Nova kuća im je bila neophodna. Njihova zahvalnost je ogromna. Kada sam im rekao da dolazi ekipa da im radi kuću, oni su svi zaplakali, i meni je bilo jako drago. Svi u selu se veoma dobro poznajemo i sjajno slažemo. Jedva čekam useljenje. Ja ću ih ovde dočekati sa osmehom, i siguran sam da će biti oduševljeni – ispričao je Dejan.
