KORONAVIRUS: Zašto smo skloni teorijama zavere?

0
993

O tome kako se pojavio koronavirus postoje razne teorije. Baš kao što postoje brojne informacije kako se sačuvati od virusa. Jesmo li u kritičnim situacijama skloni kovanju teorija zavere i umemo li da selektujemo vesti?

„Ja mislim da je korona virus stigao u Kinu tako što je neko to pustio.“ „Da namerno su to pustili jer kako odjednom to preko životinja. Nije mi baš najjasnije.

„Iz laboratorije, izmišljena, ovo što su oni pričali, slepi miševi, preko hrane, neverovatno, ne bih rekao jer oni to godinama koriste i zašto bi se sad pojavila neki slepi miš da je to doneo ali iz laboratorije tako je stigla da bi se kina bacila malo na kolena, a šta mislite ko je smućkao taj virus? Ko voli Kinu, prvi Amerikanac, jedini koji ga mrzi u svetu, zato što su jaki ekonomski i po ljudstvu su sila. A znate šta je Amerika za Kinu? Mala beba.“

Svi smo mislili Amerikanci, ali možda su i oni sami.

Sasvim sigurno da bi ovi odgovori mogli biti inspiracija za filmski scenario da prethodno Din Kunc nije napisao knjigu Oči tame i to pre skoro 40 godina. U njoj ožalošćena majka istražuje tajanstvene okolnosti pod kojima je stradao njen sin, a ono što je privuklo najviše pažnje jeste činjenica da je pisac neobični virus ubicu nazvao „Vuhan-400“. Ne znamo da li su u Kini čitali ovu knjigu, ali pokušali smo da saznamo koliko su tamo skloni da veruju teorijama zavere.

Ljudi pričaju razne bajke svuda u svetu pa se ni Kina ne razlikuje mnogo po tom pitanju, budući da ne znamo šta je tačan izvor virusa pričalo se da je slepi miš, da je onaj ljuskasti mravojed, pa čak i da je napravljen u laboratoriji, sve su to priče koje ljudi naravno pričaju međusobno u nedostatku informacija. Takođe pišu i po društvenim mrežama razne stvari, ali vlasti nikada zvanično nisu rekle da je virus napravljen u laboratoriji“, kažu u dnevnoj štampi.

Ali se zato na društvenim mrežama spekulisalo o broju obolelih, kao i o tome da ljudi padaju na ulicama u nesvest. I u Srbiji i pre nego što je virus stigao, panika je počela da se širi. Najpre je to učinjeno putem glasovne poruke na Botsapu u kojoj se saopštava da ima i mrtvih. Ko su ljudi koji šire ovakve informacije?

Najčešće govorimo o ljudima koji vrlo teško podnose anksioznost, nemaju dobar repertoar mehanizama odbrane, svojih ličnih interpersonalnih. Na ovaj način, sa doživljajem neke lažne omnipotencije, time što se širi takva glasina dobijaju na značaju i dobijaju doživljaj da na paradoskalan način kontrolišu situaciju“, rekla je psihijatar i psihoterapeut dr Nevena Čalovska Hercog.

Samo „Fejsbuk“ je uklonio nekoliko hiljada stranica koje su širile dezinformacije i propagandu u vezi korona virusa, kao i više stotina stranica koje su prodavale lekove za vuhanski virus. Globalnu poplavu informacija Svetska zdravstvena organizacija nazvala je „infodemija“. A kome u takvoj situaciji veruju građani Srbije?

Za razliku od prethodnog perioda i korišćenja interneta da praktično ljudi vrlo ozbiljno prate relevantne izvore i po mogućnosti dolaze do što je više moguće tačnijih informacija pošto praktično ljudi se boje za svoje živote. I onda odjednom ta priča o teorijama zavere i tako dalje, pada polako. Ima i dalje takvih ljudi, ali prvi put se sada dešava da ti ozbiljni izvori informisanja počinju da praktično budu dominantni u ovoj situaciji“, rekao je Dragan Varagić, savetnik za poslovnu primenu interneta.

To naravno ne znači da ne postoje oni koji i dalje veruju neproverenim i netačnim informacijama. Naročito ako se one poklapaju sa njihovim uvreženim mišljenjem.

Strepnja i anksioznost bitno umanjuju naše kritičko mišljenje i nekako se remeti naša dobra procena i onda, umesto da razmišljamo kako da rešimo problem, kojim merama, kojim postupcima, mi toliko budemo uplašeni da pokušavamo da taj svoj strah na neki način regulišemo, i jedan od načina regulisanja straha je potreba da razumeš pa da onda ukomponuješ“, objasnila je dr Čalovska Hercog.

Da se netačne vesti još bolje ukomponuju, zaslužni su i mediji, najčešće tabloidni. Želeći što veći tiraž i broj klikova, isključivo senzacionalistički izveštavaju.

Da se panika širi brže od virusa tome svakako doprinose i društvene mreže. Ako se već informišete na internetu, dovoljne su samo tri adrese: sajt Svetske zdravstvene organizacije, Instituta za javno zdravlje „Batut”, kao i stranica covid19.rs. Samo tu ćete naći proverene informacije.

(Višnja Višnjić Milić)

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here