Ceo život je ispunjen očekivanjima. Sa njima se susrećemo veoma rano tokom života jer već na samom početku dolazimo u situaciju da nas očekivanja od strane važnih drugih na neki način odredjuju, pa tako se sasvim mala deca suočavaju sa već skrojenim planom kakvi bi bilo poželjno da budu.
Problem sa očekivanjima ne bi bio toliki kada bi ona ostala na nivou želje ili nadanja onoga ko ima važnu ulogu u formiranju dečije ličnosti, ali kada se ova nastojanja pretvore u svakodnevni pritisak i kanalisanje u željenom smeru, krajnji rezultat može biti veoma negativan po glavnog aktera čitave priče.
Budući da su sve situacije kroz koje prolazi deo iskustva pojedinca koje je značajno zarad snalaženja u budućim situacijama, preplavljenost nerealnim zahtevima u svrhu dostizanja očekivanog plana, može biti dodatno obeshrabrujuće i sabotirajuće baš zbog toga što ljudi teško prave razliku izmedju očekivanja i realnosti. Posebno u najranijem dobu je teško napraviti ovu razliku jer sva prenesena očekivanja i na njima bazirane planove dete će prihvatiti bez bilo kakve prethodne analize njihove opravdanosti.
Tokom kasnijeg života uglavnom se ova usvojena očekivanja ne preispituju i ulaganjem često i posebnih napora nastoji se njihovo ostvarenje.
Ovi mehanizmi obično su u neskladu sa pravom prirodom pojedinca i njegovim ličnim kapacitetima, tako da je čest rezultat neuspeh koji osoba kasnije koristi kao izvor ličnog sputavanja i odustajanja od svih novih, nedovoljno poznatih situacija. Kada se realnost posmatra samo kroz okvir ličnih očekivanja, vremenom dolazi do toga da su prošla iskustva kroz koje je osoba prošla i dalje ključna u sadašnjosti i čine primarni okvir za odredjivanje i vrednovanje sadašnjosti i budućnosti što ne bi bilo posebno problematično ukoliko sva ta prošla iskustva ne bi uticala na promene u ličnosti pojedinca koje su neminovne i čak poželjne.
Kako ljudi odrastaju, stiču nova znanja, iskustva i mudrost sa kojima imaju i veće mogućnosti i slobodu izbora kojih osoba potencijalno može biti nesvesna ukoliko je pod dominantnim uticajem prošlih iskustava odredjenim ličnim očekivanjima.
Medjutim, i pored otpora za promenom prisutnim gotovo kod svih ljudi, lična iskustva se vremenom menjaju i samim tim dolazi do sve izraženijeg nesklada sa nepromenjenim i zastarelim očekivanjima za koja se sve češće tada može opaziti da iskrivljuju sliku realnosti i doprinose ličnom nezadovoljstvu i frustraciji.
Kako bi izbegli ovakva stanja, odrasli ljudi mogu razviti svest o svojim očekivanjima i iz njih proizašlih reakcijama, te veoma precizno napraviti razliku izmedju njih i aktuelne realnosti koja je samo ono što se dešava ovde i sada. Posledično, osoba može postati sposobna da vodi kvalitetniji život, ima veću slobodu izbora i tako se oslobodi okova svojih očekivanja, verovanja i svoje prošlosti.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
Jelena Dragičević Berat,
TA psihoterapeut
Kontakt: savetpsihologa@gmail.com
kontakt telefon: 065 3030120
