Neslavni rekorder po broju samoubistava je, po podacima, Šid, opština sa samo 32.000 stanovnika, u kome se za godinu dana ubilo 15 ljudi. To znači da je stopa samoubistava 46 na 100.000 stanovnika, dok je, poređenja radi, ta stopa u Beogradu 9,72.
Koliko je visoka stopa samoubistava u Šidu, govori i poređenje sa prestonicom Srbije. Kada bi stopa samoubistava u Beogradu bila kao u Šidu, to znači da bi se u Beogradu godišnje ubijalo 788 ljudi, gotovo pet puta više nego što je slučaj sada.
Broj samoubistava u Srbiji na kraju 2016. godine, što su poslednji sumirani podaci, bio je za stotinak manji u odnosu na 2015, a Vojvodina je i dalje region u kome ljudi najlakše dižu ruku na sebe, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Stopa samoubistava na 100.000 stanovnika u Vojvodini je 15,3, dok je u regionu Beograda 9,7, a u ostatku Srbije 14,6.
Vojvodina je tokom 2016. godine zabeležila značajan pad broja samoubistava jer je stopa 2015. godine bila skoro 19, što je bilo znatno iznad evropskog proseka. Samo dve države u Evropi imale su 2015. godine stopu samoubistava veću od 19, Belorusija i Litvanija, dok je prosek u zemljama Evropske unije bio 11 samoubistava na 100.000 stanovnika.
Pored Šida, i druga vojvođanska mesta, izuzimajući Novi Sad, imaju veoma visoku stopu samoubistava. U samom vrhu po broju suicida je i Bečej, gde je stopa samoubistava u 2016. godini bila 27,8, zatim Zrenjanin sa stopom od 17,7, Subotica sa 14,5…
Čak i stručnjacima za demografiju i sociologiju teško je da odgonetnu zbog čega vojvođanska mesta prednjače po broju suicida.
Razlog bi mogao da leži u slabijim rodbinsko-prijateljskim vezama u kojima bi ljudi mogli da nađu oslonac kada naiđu problemi, zatim u starosti stanovništva u Vojvodini, pošto su stariji ljudi koji boluju od teških bolesti skloniji da dignu ruku na sebe.
Tačan broj pokušaja samoubistava nikada neće biti moguće tačno znati jer prijavljivanje nije obavezno i ne dolaze svi koji su pokušali samoubistvo u bolnicu.
Za najčešće uzroke samoubistva navodi se teška egzistencijalna situacija koja povećava strah, zatim depresija prouzrokovana raspadom porodice…
Kada je u pitanju Vojvodina, pogotovo njen krajnji sever, tvrdi da se duga tradicija suicida generacijski prenosi, naročito u porodicama u kojima su roditelji izvršili samoubistvo.
U 25 odsto slučajeva oni koji su pokušali samoubistvo, pokušaće ga ponovo.
Kako prepoznati sklonost ka samoubistvu?
Sklonost ka samoubistvu, tvrde stručnjaci, primetna je, i osim porodice i prijatelja, osoba može i sama sebi da pomogne. Suicidu prethodi depresivno ponašanje i ta promena se vidi na osobi. Ona se menja, povlači se u sebe, razdražljiva je, neće da učestvuje u aktivnostima u kojima je ranije rado učestvovala. Kada to primetimo, treba da reagujemo, da saslušamo tu osobu, da je posavetujemo i obezbedimo joj ventilaciju konflikta koji ima u sebi. Ako ne postoji bliska osoba, tu su psihijatri, psiholozi, sveštenici, institucije.
(Biljana Vučković, Miloš Stanić/foto: Ras Srbija)
