Prema podacima Udruženja priređivača igara na sreću, u Srbiji ima 2.900 sportskih kladionica, što je tri puta više posmatrano po glavi stanovnika nego što je to slučaj u Italiji, pet puta više nego u Velikoj Britaniji ili čak šest puta više nego u Španiji. Ovo Srbiju stavlja na drugo mesto u Evropi što se tiče broja kockarnica i kladionica po glavi stanovnika.
U većini srpskih gradova, pa i u Sremskoj Mitrovici, mnoge kockarnice se nalaze u neposrednoj blizini škola, što je protiv zakona. Dešava se da ima i po nekoliko kladionica u nizu, u najužem gradskom jezgu.
Ipak, poznavaoci tvrde da je broj kockarnica znatno veći od registrovanih, čak i nekoliko puta, no i dalje ne postoji zvanična statistika o broju patoloških kockara u Srbiji niti se ijedno psihoterapeutsko udruženje time bavi.
„Po podacima Svetske zdravstvene organizacije od 0,5 do 1,5 odsto stanovništva neke zemlje ima problem sa kockom, a s obzirom na to da imamo oko šest i po hiljada kladionica i 3.500 osnovnih i srednjih škola možemo da govorimo o tome koliki je kocka problem u Srbiji“, govori nam psihoterapeut sa kojim smo nezvanično razgovarali na ovu temu. Dakle, ako uzmemo u obzir ovaj prosek Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji ima oko 100.000 ljudi zavisnih od kocke.
„Onlajn klađenje je sada takođe vrlo popularno, na gotovo svim trafikama u Srbiji možete uplatiti dopunu za nalog na nekom od kladioničarskih sajtova“, navodi naš sagovornik, dodajući i da su reklame za kladionice u Srbiji koncipirane tako da privuku nove kockare, pa tako imamo bonuse dobrodošlice i besplatne „spinove“ za „početnike“.
„Svuda oko nas su reklame za kladionice, ne samo na sportskim kanalima, bukvalno usred filma vi imate reklamu za kladionicu, i sve je predstavljeno kao lepo i sjajno i da je dobra atmosfera i super ekipa u kladionicama“, kaže naš sagovornik čije profesionalno iskustvo govori da deca u Srbiji počinju da se kockaju već u periodu između sedmog razreda i prve godine srednje škole.
Iako prema odredbi Zakona o igrama na sreću udaljenost kladionice ili kockarnice od obrazovnih ustanova ne sme biti manja od 200 metara, na mnogim mestima se ova odredba krši. I pored toga što je po zakonu kockanje dopušteno samo punoletnima, taj zakon se ne sprovodi dovoljno dobro, ili se deca jednostavno dovijaju da im neko stariji uplati tiket ili ukradu lične karte roditeljima i otvore onlajn naloge. Naši ljudi prosto ne shvataju da je kocka porodična zavisnost koja ne „uzima danak“ samo kockaru nego i celoj njegovoj porodici.
„Nažalost, kocka još uvek nije priznata kao adekvatna bolest zavisnosti u Srbiji, ljudi uglavnom ne prepoznaju da je to problem zavisnosti, nego tek posle drugog ili trećeg zelenaškog duga to shvate i onda traže pomoć“, objašnjava naš sagovornik psihoterapeut.
S druge strane, ekonomisti smatraju da kladionice širom Srbije imaju ukupne rashode do 150 miliona evra, pa ako i dalje niču nove, može se zaključiti da je reč o veoma isplativom poslu, jer veliki broj građana naivno smatra da će zaraditi od kockanja. Nažalost, država se i na ovo pravi i gluva i slepa, dozvoljavajući otvaranje kockarnica čak i u blizini škola. Podstiče kulturu kockanja, koja sve više postaje društveno prihvatljiva. Država bi morala da reguliše ovaj posao i dodatno poreski optereti kladionice kako bi se smanjio njihov broj.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(PRIREDIO: M. Milivojević)
