SRBIJA MEĐ’ ŠLJIVAMA! Zastrašivanje građana preko sudova i policije

2
2087

Na društveni život u gradu na Savi sve pogubnije deluje sprega državnih institucija i kriminalizovanih pojedinaca, koji su do svog sumnjivog bogatstva došli u eri tranzicije. U kojoj se meri ovo odražava u lokalnom pravosuđu i da li su za pojedine sudije zakoni i etički kodeks samo misaone imenice?

Sudeći po presudama koje donose sudije Osnovnog suda u našem gradu, čak je i  dugogodišnji gradski funkcioner za kojeg se vezuje mnoštvo afera finansijske prirode Vasilije Radosavljević (Vasa PDV) poštenjačina u koju se nepravedno upire prstom zbog pljačke sopstvenih sugrađana. Istovremeno, Tužilaštvo koje se nalazi u istoj zgradi (tzv. Palati pravde) suviše se sporo bavi krivičnim prijavama protiv pomenutog Radosavljevića, ne samo u sferi privrede, već i zloupotrebe državnih resursa, kao i prisvajanja nekretnina drugih građana.

Očigledno je da mitrovačka zgrada pravosuđa sve više naliči na degenerisanu izraslinu koja služi za zastrašivanje građana, instrument državne pljačke sopstvenog stanovništva i oruđe za legalizaciju tranzicionih lopovluka pod zaštitom režima.

Demontaža komunističkog režima u zgradi koja bi trebala da bude Palata pravde, ni izdaleka nije završena. Boljševičke instalacije, ravnopravno i u sudovima i u tužilaštvu, još uvek efikasno opstruiraju sprovođenje pravde. Te opstrukcije ponekad dobijaju dimenzije političke sabotaže. Nažalost, politički funkcioneri su kao zaštićene vrste, čak i u slučajevima kada je celokupna javnost razotkrila njihove zloupotrebe…

U prilog ovome govori primer presude protiv starca od 77 godina S. S. jer je, navodno, pretukao dve decenije mlađeg čoveka koji je, takođe, dugogodišnji funkcioner lokalne samouprave Nenad Lemajić. To što je prisutni svedok svedočio drugačije – sud nije zanimalo, jednako kao ni činjenica da pomenuti funkcioner nije podneo adekvatne medicinske nalaze.

U drugom primeru u kojem je tužilac jedan drugi zaštićeni funkcioner, sudija donosi presudu, ne na osnovu Zakona, već zbog svog ličnog uverenja “da tužilac ne bi podneo tužbu da nije imao razloga”. To što sudu nije podneo ni jedan uverljivi dokaz za to – to sudiju Osnovnog suda nije interesovalo.

Čemu onda služi član Zakona o krivičnom postupku po kojem se presuda donosi samo na dokazima i činjenicama u čiju je izvesnost sud uveren.

Logika u presuđivanju nekih mitrovačkih sudija prevazilazi u svojoj anticivilizacijskoj suštini čak i srednjevekovne katoličke inkvizitore koji su svoje presude temeljili na sopstvenom tumačenju Svetog pisma. Da se i ne pominje da su, ovakve presude, svoje dostojne uzore imali i u nacističkoj Nemačkoj i Staljinovom komunističkom kazamatu.

S druge strane, hodnicima mitrovačke Palate (ne)pravde koračaju i sudije zbog čijeg ponašanja ova ustanova sve više dobija estradni prizvuk, a sve manje mesto na kojem se čuva ustavni i zakonski poredak države. Opljačkani građani ne retko imaju priliku i da im pravdu deli osoba koja javnost na društvenim mrežama čašćava svojim slikama na kojima više liči na starletu, a manje na sudiju.

U mnoštvu primera koji govore u prilog svemu izrečenom, učitelj ovdašnji, koji je osuđen zbog fizičkog i psihičkog nasrtaja na koleginice, biva oslobođen, kako se sam u štampi hvalisao, nakon intervencije predsednice Hrvatske Kolinde Grabar. Sudije ni jednim saopštenjem nisu demantovale tu njegovu tvrdnju, niti osudile ovakav nasrtaj na nezavisnost sudstva.

S druge strane, građanima se, bahato i drsko zavlače ruke u džepove, policajci revnosno naplaćuju kazne biciklistima u centralnoj gradskoj zoni istovremeno dok ih obilaze povlašćeni vozači automobila; kafedžija u ortačkom odnosu sa poznatim gradskim odbornikom (tzv. balvan koalicija) šetalište pretvara u mega-kafanu;  pešačkom zonom slobodno orbitriraju anonimusi koji, skoro na silu, uvaljuju građanima u ruke besplatne razglednice s namerom da posle iste naplate; prosjaci u hordama maltretiraju goste mitrovačkih kafića – i svi to rade bez straha jer oni koji su plaćeni da sprovode zakon na tu svoju obavezu zaboravljaju.

I sve izgleda kao da su institucije države postali instrumenti za zastrašivanje građana, a atmosfera u kojoj se stanovništvo bezalternativno primorava na evropske vrednosti i priznavanje seksualne dekadencije sve više liči na partijsko jednoumlje iz Brozove ere. Pravosuđe se savršeno prilagodilo tim težnjama, a jedan broj sudija koji su izvršioci represije, sve se više utapaju u ambijent septičke jame koju stvaraju od institucije čiji su izdanci.

Ima li tome kraja?

(Milan Milivojević)

2 COMMENTS

  1. Svaka čast za tekst ali stanje u sudstvu je i mnogo gore. Tužilaštvo u Sremskoj Mitrovici je najkorumpiranije tužilaštvo u Srbiji, ubedljivo su na 1. mestu.

  2. Tako je ne treba ćutati! Sve treba reći! I o firmama u kojima se radnik satire, u kojima radnik ne sme da prijavi povredu na radu već ide kući bez prsta i sa 7 kopči! Sve treba reći! Treba se buniti, ne treba ćutati!

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here