U sremskim opštinama mnogi su u nedostatku perspektive odlučili da sreću okušaju bar privremeno u nekoj od zemalja Evropske unije. Najkritičnija situacija je u opštini Šid, gde je dolazak investitora i otvaranje novih radnih mesta i dalje u sferi priželjkivanja i obećanja nadležnih, a mnogi su u nedostatku perspektive odlučili da sreću okušaju bar privremeno u nekoj od zemalja EU.
Nešto je bolje kako se od granice sa Hrvatskom ide ka Beogradu, tako da u Sremu postoje i opštine u kojima ne radi samo onaj ko neće. Ili onaj ko planira da ode preko granice.
Među njima je i mnoštvo onih koji su otišli u Slovačku, gde rade u fabrikama televizora i automobilskih delova. Kako navode oni koji su otišli, iako su u početku, preko raznih agencija, radili tri meseca, da bi se posle vratili na tri meseca, pa opet nanovo, u međuvremenu je otvorena i mogućnost da se, sa poslodavcem, potpiše i ugovor na dve godine rada.
Bratimirka Pavlović, do juče nezaposlena Mitrovčanka, kaže:
–Ovde sam konkurisala u nekoliko rumskih fabrika, ali me ni u jednu nisu primili. Kažu, zbog godina. Ipak, izgleda da moje godine ne smetaju Slovacima. Radim u fabrici koja sklapa delove za televizor i imam platu od skoro 900 evra. Potpisala sam i ugovor na dve godine.
Ni Živan Arsić iz Šida nije se mnogo dvoumio kada je reč o odlasku u inostranstvo. Njegovi roditelji, otac Dragomir i majka Suzana, kažu da su podržali sina u ovoj odluci.
– Posle završetka trogodišnje srednje škole, nije našao posao u struci. Radio je u auto-perionici, bio konobar, plata mala, ili je nije dobio, a nije bio ni prijavljen. Zato, kada je rešio da pokuša u inostranstvu, mi smo ga podržali – navode njegovi roditelji.
Kazuju da je njihov sin otišao preko jedne agencije na tri meseca, te da je uz pasoš bilo potrebno samo lekarsko uverenje. U fabrici automobilskih delova su imali nekoliko dana obuke i počeli da rade. Prema priči roditelja, ni tamo nije lako jer se radi dnevno i po 10-11 sati, a plaća se 2,2 evra po satu. Smeštaj i prevoz do posla je obezbeđen, a samo jedna nedelja je slobodna. Ko se istakne u radu, kažu, može da zaradi i više. Oni dodaju da će se Živan vratiti kući nakon tri meseca, a posle toga planira ponovo da ode, u zavisnosti od situacije sa epidemijom korone. Ako bude zadovoljio poslodavca, postoji mogućnost i potpisivanja ugovora na godinu dana.
– I ja sam prvobitno planirao da krenem sa sinom u potrazi za poslom, ali sam onda našao posao kod jednog privatnika. Radio sam, međutim, tu samo mesec dana i opet sam bez posla. Razmišljam da kada sin dođe, posle odemo zajedno – navodi Dragomir, nekadašnji radnik propale industrije mesa “Srem” i dodaje da je u kući trenutno zaposlena samo supruga.
Put Slovačke odlazi mnogo mladih, među njima i dve devojke i jedan mladić iz fruškogorske varoši Irig. Nezvanično se može čuti da se u ovom fruškogorskom mestu više od 20 mladih osoba sprema da potraži posao u Slovačkoj.
U filijali Nacionalne službe zapošljavanja navode da su čuli da ima odlazaka na privremeni rad u zemlje EU. Međutim, oni nemaju evidenciju koliko je osoba dosad na ovaj način našlo posao.
(Milan Milivojević)
