Kada će domaći „antifašisti“ odlučiti da za fašistu proglase i Jovu Jovanovića Zmaja i ponište ga zbog „prebrojavanja krvnih zrnaca“? Moguće je već sutra, jer juče su počeli sa progonom nastavnika
Sećate li se prvoseptembarskog incidenta kada je učiteljica jedne novopazarske škole svojim đacima-prvacima umesto himne Republike Srbije pustila takozvanu bošnjačku himnu? Adela Melajac Karaahmetović tada je saslušana u policiji i potom prekršajno kažnjena „zbog prekršaja u primeni propisa upotrebe himne“. Nije poznato koliku joj je kaznu sudija izrekao, ali radi se o sumi od 50.000 do 150.000 dinara koje je učiteljica, kako se sama pohvalila, isplatila u potpunosti. Niko tada, međutim, nije tražio njenu suspenziju, ili otkaz, a posebno to nisu činile vedete druge Srbije koje na tome insistiraju danas, kada se jedan novosadski nastavnik usudio da na svom Instagramu okači sliku sa svojim učenicima i „tri prsta“ s komentarom „Srpčići moji“.
Razlozi za njihovu indignaciju idu od toga da je „neovlašćeno“ okačio fotografiju sa licima đaka, do toga da je ovakvom fotografijom počinio diskriminaciju i „krivično delo“ prebrojavanja krvnih zrnaca. U ovoj aferi prednjačile su „najbolja novinarka“ po izboru skaradnog Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine Ana Lalić i novopazarska „antifašistkinja“ koja „fašizam“ vidi samo van okvira svoje rodne opštine Novi Pazar, Aida Ćorović. Ni jedna, ni druga, na primer, nisu vrisnule kada je to „prebrojavanje krvnih zrnaca“ i video-snimak na kojem se vide lica đaka objavila gorepomenuta Adela Melajac Karaahmetović.
Kod Aide Ćorović tu je jasno uočljivo pitanje principa i kontinuiteta, jer je „fašizam“ videla u muralu čoveku kojem su fašisti (preciznije ustaše) ubili oca, komandanta partizanskog odreda, ne vidi ga u spomen-ploči osvedočenom kvislingu i saradniku nacista Aćifu Hadžiahmetoviću koju, iako se nalazi u „njenom dvorištu“, nije gađala jajima i insistirala na tome da bude uklonjena. Njena kritika se u tom slučaju svela na bezumno poređenje Aćif Efendije sa Dražom Mihailovićem.
Principi i kontinuitet ovde sežu i dalje od samog Aidinog života i ona je izvanredno dosledna svojim precima – „osiromašene begovske porodice sa severa Crne Gore, koju pominje i Njegoš u Gorskom vijencu„. A kako je pominje? „Ono pašče Ćorovića crn mu obraz bio!“ Možda Aida zasluži da je se seti i neki budući Njegoš. Ta principijelna Aida je, kada ju je Ana Lalić uputila na zločin novosadskog nastavnika Miloša Stojnića, na „Fejsbuku“ uskliknula: „Da smo država, ko što nismo, ovaj smrad bi još danas popio otkaz“. A možda i nešto još gore, pošto je kasnije dodala da se takve „vaške ne mogu potrebiti“. Da li je probala s nekim pesticidom? Na primer ciklon B? Antu Vrbanu je to u Jasenovcu pošlo zarukom i „potrebio“ je 63 Srpčića.
Ovo ništa ne čudi, ali čudi što je zahtev ove (anti)fašističke rulje urodio plodom, pa je zbog tri prsta i komentara „Srpčići moji“ Miloš Stojnić promptno suspendovan sa posla. Zahvaljujući pritisku Aide Ćorović, Ane Lalić, njenog portala „Nova S“, sestrinskih novina Nova (koje se štampaju u štampariji osječkih novina čija je veza sa ustaškim zločincem Branimirom Glavašem dokazana i pred hrvatskim sudom) i ostalih luksemburških, rokfelerskih i soroševskih medija.
Na sreću, golgota nastavnika Stojnića se, izgleda, okončava pošto je prosvetna inspekcija ustanovila da nastavnik „nije povredio zakon, ili drugi propis.“ Zahvaljujući odgovoru Grupe za prosvetnu inspekciju Gradske uprave za obrazovanje Novog Sada, radiju „021“, saznajemo još jednu stvar – da je Ana Lalić u svom tekstu, najverovatnije, lagala. „Stojnićev gest uznemirio je mnoge roditelje“, navela je Lalićeva u tekstu kojim je pokrenuta hajka i pozvala se na „roditelje jednog učenika“. Inspekcija je, međutim, saopštila da nije bilo žalbi roditelja učenika na slikanje i objavljivanje fotografije.
Da je istina verovatnije na strani Stojnića, svedoči i činjenica da su ga podržali i u njegovu odbranu stali i njegovi đaci, pokrenuli peticiju u odbranu „svog omiljenog nastavnika“ i potpisali izjavu u kojoj se, između ostalog, navodi da se „niko nije osećao loše“ zbog fotografije. Ono što nije smetalo deci i njihovim roditeljima, smetalo je takozvanim antifašistima.
Zanimljivo je da njima ne smeta kada jedan drugi predavač otvoreno i javno krši Ustav, i to u prisustvu predsednika države, pozivajući na priznavanje secesije južne srpske pokrajine. Protiv Biljane Srbljanović oni neće dići glas i zapitati se „kakva to osoba“ uči našu decu. Neće je nazvati „smradom“ i „vaškom“, jer i njima smeta isti taj Ustav i jer ga i oni krše pokušajima da jednom nastavniku i njegovim učenicima zabrane slobodno izražavanje nacionalne pripadnosti zagarantovano članom 47 i dalje važećeg Ustava.
Po svemu sudeći, ako ti ljudi ikada i priđu formalnoj vlasti, suočićemo se sa izmenom ovog člana i dodatkom: „Osim ako je ona srpska. U tom slučaju izrazito je zabranjeno i podleže različitim formalno-pravnim krivičnim postupcima. Izražavanje srpske nacionalnosti dozvoljeno je isključivo prilikom izvinjavanja za genocid i zločine u ime iste“.
A Jova Jovanović Zmaj da se zabrani zbog fašizma i šovinizma, kad već ne mogu da ga suspenduju i uhapse.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(Filip Rodić/Novosti)
