ŠTA ĆE POPIS POKAZATI: Mitrovčana sve manje i sve su stariji?!

1
8413

Uoči novog popisa, pretpostavlja se da je broj stanovnika na teritoriji Grada Sremska Mitrovica u poslednjih 10 godina smanjen za nešto više od pet hiljada. Po pokazateljima Instituta za javno zdravlje “Dr. Milan Jovanović Batut”, smatra se da u 2020. godini, u našem gradu (sa seoskim naseljima) živelo oko 77.000 stanovnika.

Stopa nataliteta (broja rođenih) je izrazito nepovoljna i iznosi 8,5 rođenih na hiljadu stanovnika, dok se povoljnom stopom smatra od 13 do 20 promila. Stopa mortaliteta (broja umrlih) je 14,8 umrlih na hiljadu stanovnika i smatra se veoma visokom jer je ista stopa na nivou celokupne republike 14 promila.

Stanovništvo našeg grada se pripada vrlo staroj populaciji jer ima u svojoj strukturi čak 18,5 onih koji su stariji od 65 godina. Prema ovim pokazateljima, stopa prirodnog priraštaja u Sremskoj Mitrovici i pripadajućim selima je izrazito negativna i iznosi -6,3 (2015. godina), dok je ceo Sremski okrug ona -5,3.

Po istom izvoru, vodeći uzroci smrti su bolesti sistema krvotoka od kojih umire skoro svaki drugi stanovnik (45 %), dok se na drugom mestu kao uzroci pojavljuju tumori (24 %).

Najveći broj stanovnika umire od hipertenzije 15,53%, zatim od oboljenja srca 12,52% i karcinoma dušnika i pluća 7,77%. Najčešće maligno oboljenje kao uzrok smrtnosti predstavlja malignitet dušnika i pluća 32,92%.

Na smanjenje stanovnika utiče i iseljavanje, koje već poprima drastične oblike. To je dugoročan trend i naravno ne može da se objasni samo trenutnom ekonomskom i političkom situacijom, jer se odliv stanovništva u inostranstvo, odnosno u velike gradove poput Beograda i Novog Sada, događa poslednjih pola veka. Pored svega, nekada velika sela u mitrovačkoj opštini zadesila je ista sudbina kao i kod brdsko-planinskih sela u Srbiji. Sve je manje dece u njima. Posledice toga su brojne. Jedna od njih u perspektivi otvara i pitanje sudbine postojanja nekih seoskih škola.

Problem je složen i nije od juče, slažu se i u resornoj Gradskoj upravi, a pored toga, ovaj problem se ne može do veka odlagati. Šta raditi ako se trend smanjivanja broja dece nastavi? Možda da se razmisli o povećanju nataliteta, jer samo tamo gde su deca – tu je i budućnost.

OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO

(M. Milivojević/podaci: Institut za javno zdravlje)

1 COMMENT

  1. Lokalna vlast je zaista puno učinila da se poveća natalitet i smanji iseljavanje. Otvorene su veoma perspektivne fabrike, sa fleksibilnim radnim vremenom, majkama sa decom se izlazi maksimalno u susret – rade u 3 smene (2+2+2), tako da je slobodan dan u nedelji samo jedan. Slobodan dan i godišnji odmor se dobija samo i isključivo kada to poslodavcu odgovara, kada nema posla, pa se od radnika očekuje da na letovanje ide usred zime kad mu vreme nije. Bolovanje nema, odeš na bolovanje dobijaš otkaz. Uz to, ako uspeš da dobiješ neko „bolje“ radno mesto, moraš da budeš poliglota, jer ti je danas vlasnik švaba, sutra amer, prekosutra italijan, nakosutra japanac. Ali majka i otac sa decom su dokoni, pa imaju vremena da budu kursadžije u školama stranih jezika. Čovek se uči dok je živ! O partijskom zapošljavanju u državnom sektoru da i ne govorim. Međutim, lokalna vlast je otišla još dalje u cilju stvaranja boljih uslova za život, pa je stigla i do nacionalnog nivoa. Govedinu izvozimo, pa je cena za nas takva da govedinu gledamo samo na slici u akcijskim katalozima. Ama ljudi Srem je svinjarski kraj, štaće vam govedina! Maline takođe jedu stranci, jer naše nacionalno voće je šljiva! Hvala našoj lokalnoj vlasti i Big Banetu što im je cilj da nas ima što manje.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here