TAJNE SPOMEN-GROBLJA: Predavanja po školama da se deca upoznaju sa ustaškim zločinima!

0
583

Muzej žrtava genocida organizuje obrazovne programe za učenike svih osnovnih škola u Sremskoj Mitrovici koji će biti održani u OŠ „Branko Radičević“ u Kuzminu, OŠ „Jovan Jovanović Zmaj“ u Martincima, OŠ „Triva Vitasović Lebarnik“ u Laćarku, OŠ „Dobrosav Radosavljević – Narod“ u Mačvanskoj Mitrovici, OŠ „Jovan Jovanović Zmaj“, OŠ „Jovan Popović“, OŠ „Boško Palkovljević Pinki“, OŠ „Sveti Sava“ i OŠ „Slobodan Bajić Paja“.

Programske aktivnosti vodi kustos i rukovodilac Odeljenja za naučno-istraživačku delatnost Muzeja žrtava genocida Bojan Arbutina, kustos u Muzeju žrtava genocida Nikola Miloševski i kustoskinja u Muzeju žrtava genocida Biljana Marcojević. Program realizuju Muzej žrtava genocida i Gradska uprava za obrazovanje Grada Sremska Mitrovica.

Cilj predavanja je da se učenici upoznaju sa zločinima koje su Hrvati u ustaškim akcijama Viktora Tomića tokom leta 1942. godine učinili nad golorukim srpskim stanovništvom u okvirima tzv. Nezavisne države Hrvatske. Žrtve su najpre odvođene u mitrovački zatvor, gde je bio preki sud, odakle su išle na streljanje. Tu su, pored ostalih, dva dana držali slikara Savu Šumanovića, pre nego što su ga ubili 30. avgusta 1942. na današnjem Spomen-groblju, gde i počiva.

Zanimljivo bi bilo napomenuti da ispred svojevrsnog muzeja koji deluje u okviru KPZ „Sremska Mitrovica“ Nebojša Draganović, koautor monografije „Tragom mitrovačke kaznione“ čija istorija seže do vlasti Austrijanaca, upravo na temu ustaških zločina, navodi:

Primetio sam, po dokumentima, da su Austrougari mrzeli Srbiju, ali ih nisu sekli, vadili oči… Ubijali su ih, zanemarivali im telo i duh: ako si gladan – ne hrani te, ako si žedan – ne da vode, ako si bolestan – ne leči ili kaže: „Obesite ga.“ Ustašama nije bilo toliko ubiti, koliko mučiti, da su ih ljudi bukvalno molili da ih ubiju. Sekli su uši, drali kožu pa solili da vide koliko će ko da izdrži – priča hroničar Nebojša Draganović dok stojimo ispred puške sa utisnutom šahovnicom, čiji su meci odneli života i života Srba, Jevreja i Roma.

U zatvor je, veli, moglo da stane oko hiljadu ljudi, a bilo ih je po tri hiljade.

Plavi autobusi iz Zagreba su kupili ljude i vodili ih na livadu pored srpskog pravoslavnog groblja. Tu je iskopano 14 raka i taj prvi dan, 28. avgusta, Viktor Tomić je rukovodio streljanjem, pa je rekao pred rakom: „Lezi dole, pomeri se, ajde bliže njemu“, a dole su ih klali i ubijali. To su podaci od ljudi koji su kopali jame i ostali živi jer neko morao i da ih zatrpa. Dali su iskaze pred anketnom komisijom posleratne Jugoslavije – kaže Draganović.

Svetlana Subašić, istoričarka umetnosti i viši kustos Muzeja Srema, navodi da su njih, kao đake, sve redovno vodili na obeležavanje godišnjica sremskog krvavog leta. Uvek je to bila prva subota u septembru.

Imam i poemu „Srem“ Mike Antića, napisao ju je početkom 70-ih za jednu godišnjicu. A sada se eksplicitno insistira na performansima, imitaciji pucanja u ustaškoj odeći, kao da ne znamo šta se tu desilo. Ideja Bogdana Bogdanovića bila je da spomen-park slavi život, da se zna da ljudi nisu džabe stradali, te je ponavljanje načina na koji su stradali, po meni, i uvreda za žrtve – kaže Subašićeva i podseća da su latinična slova na pločama zamenjena ćiriličnim, kao i da je promenjen izvorni tekst Dobrice Ćosića iz kog je izbačena reč komunisti.

Spomen-groblje, iako je ovde gotovo sve ravno, nije, navodi Subašićeva, jedino mesto u gradu gde se može sankati.

Deca treba sistematski da se edukuju, kao i da idu na dostojanstveno obeležavanje godišnjica. Treba da znaju. Mi smo znali, cela naša generacija.

OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO

(M. Milivojević)

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here