Složićete se, u politici nije dovoljno da je nešto zakonito. Važno je i da li je moralno opravdano i da li građanima uliva poverenje. Slučaj Tomislava Jankovića otvara upravo takvu dilemu. Sa jedne strane, on je narodni poslanik u Skupštini Srbije, a sa druge direktor filijale Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje u Sremskoj Mitrovici. Javnosti nije poznato da je bilo koji nadležni organ utvrdio nezakonitost u obavljanju ove dve dužnosti. Ipak, ostaje pitanje političke i moralne primerenosti.
Građani imaju pravo da se zapitaju da li jedna osoba, koja je, uzgred, vlasnik diplome privatnog fakulteta iz Zaječara koji je, u međuvremenu, izgubio licencu za rad, može podjednako kvalitetno zastupati interese građana u republičkom parlamentu i istovremeno rukovoditi jednom od najvažnijih državnih institucija u Sremu. Pitanje nije samo u vremenu i kapacitetima, već i u principu raspodele odgovornosti.
Još jedno pitanje koje se nameće jeste odnos lokalne zajednice prema sopstvenim kadrovima. Sremska Mitrovica je grad sa dugom tradicijom, obrazovanim ljudima i brojnim stručnjacima. Da li zaista nema dovoljno sposobnih ljudi koji bi mogli da vode filijalu PIO fonda ili da predstavljaju građane u parlamentu? Da li je zdravo za demokratski sistem da se više važnih funkcija okuplja oko istih pojedinaca, popu Jankovića kojeg sa Mitrovicom vezuje samo adresa ženine kuće u koju se svojevremeno uselio?
Ovo nije pitanje ličnog porekla bilo kog političara. U demokratskom društvu svako ima pravo da živi i politički deluje gde želi. Ali jeste legitimno pitanje da li lokalna zajednica dobija priliku da iznedri širi krug ljudi koji će preuzimati odgovorne javne funkcije.
Kada se iste osobe godinama pojavljuju na više važnih pozicija, pogotovo sa njihovim mizernim obrazovanjem, potpuno različitim od funkcije koju obavljaju, stvara se utisak da institucije zavise od pojedinaca, umesto da pojedinci budu zamenljivi kroz snažne institucije. Takav utisak može da oslabi poverenje građana čak i kada formalno-pravno nema nikakvog prekršaja.
Zbog toga rasprava o ovom slučaju ne bi trebalo da se vodi kroz pitanje zakonitosti, već kroz pitanje političke kulture: da li javne funkcije postoje zbog građana ili zbog stvaranja uskog kruga ljudi koji istovremeno drže više poluga javne moći.
Takvo pitanje zaslužuje odgovor, bez obzira na to kojoj političkoj opciji neko pripada.
(M. Milivojević)
