Jedini muzej u Srbiji koji prati put zrna pšenice – u privatnom je vlasništvu. Uz 96 obrednih vekni, izložene kopije hleba iz neolita, naćve, lopari, grtala, crepulje, avani
O hlebu, najprisutnijoj hrani na svim trpezama sveta, ljudi znaju veoma malo, o njegovom simboličnom značenju u kulturi, religiji, običajima i verovanjima. Hleb prati čoveka od rođenja, kroz život, ali i u obredima i posle smrti.
Da bi njegov nastanak, simboliku i značenje približio drugima, Slobodan Jeremić Jeremija, slikar iz Pećinaca, došao je na ideju da u ovom sremskom mestu, u kojem nema jela bez hleba, osnuje Srpski muzej hleba, u kojem su već 22 godine smeštene zbirke sa oko 2.000 predmeta. Ovo je jedan od retkih privatnih i najposećenijih muzeja sa preko 12.000 posetilaca godišnje.
U jedinom muzeju hleba u Srbiji, sve je drugačije od drugih muzeja. Muzejski eksponati nemaju materijalu vrednost, ali etnografski značaj je nemerljiv. Pored oruđa za obradu zemlje iz Homolja i sa Stare planine, zbirke predmeta za samu pripremu hleba i 96 obrednih vekni, najstariji eksponat je ručna vršalica iz okoline Knjaževca, jedina sačuvana, koja je stigla u Srbiju kao ratna odšteta posle Prvog svetskog rata.
– Pretpostavlja se da datira iz 1920. Na njoj je moralo šestoro ljudi da radi, prvo se odvajalo zrno od klasa i na kraju vezivalo seno u snoplje. Da bih je dobio, dugo godina sam ubeđivao baku, koja ju je donela u miraz, da je trampi za sliku. I konačno kad smo se dogovorili, prvo smo je rasklopili i na konjima jedva spustili sa brda do puta – priseća se Jeremija i kaže da su u tim krajevima stare predmete sačuvali oni koji su teško živeli.
A, kao slikar, putujući po Srbiji, imao je priliku, veli Jeremija, da se bavi i sakupljačko-istraživačkim radom o hlebu. U ideji ga je pratila supruga Biljana, koja je posetiocima i glavni vodič kroz davno prohujalo vreme.
U Muzeju hleba u Pećincima, izloženi predmeti razvrstani su u tri tematske zbirke: etnografsku, arheološku i likovnu. Etnografsku zbirku čine oruđa za obradu zemlje, kao što su ralo, drljača, valjci… Tu je i neolitsko ognjište, naćve, lopari, grtala za pečenje hleba, crepulja za sač, avani za mrvljenje suve paprike… Ali tu se nalaze i četiri kopije hleba iz neolita, sa lokaliteta Donja Branjevina, koji su u obliku zrna žita. Drugi hleb, koji se i danas pravi za Božić, u obliku je pogače, odnosno Sunca, a treći u obliku kifle, kao simbol Meseca.
U arheološkoj zbirci je preistorija, u njoj je oruđe za obradu zemlje, posude za čuvanje žita, a u likovnoj slike iz mnogih seoskih sredina u Srbiji, na kojima je naš domaćin deo prirode i običaja prebacio na platno.
– Koncepcija postavke ima za cilj da pokaže put zrna pšenice od zemlje, preko hleba do neba. I kao slikar sam imao cikluse: zemlja, hleb i nebo – objašnjava Jeremija.
U okviru muzejskog kompleksa je i furuna za pečenje hleba, zvonik posvećen Sv. Nikoli. Značajno je i dvorište muzeja, koje je prava botanička bašta sa biljakama koje je Jeremija donosio iz raznih krajeva naše zemlje.
Ovamo dolaze razne generacije posetilaca. Baba i deda koji su pre podne ne njivi, po podne dođu, plate ulaznicu, da bi videli kako se nekada radilo i živelo.
– Na ovaj način pokušavam da im vratim samopouzdanje i pokažem svoju i njihovu vrednost i vrednost posla kojim se bave. Želimo da preobratimo stid u dostojanstvo, jer je ponos biti seljak – naglašava Jeremija.
U Muzeju je izloženo 96 obrednih hlebova, i oni su najvažniji deo zbirke i razvrstani su po grupama. Mese se za velike praznike, kao što su Božić, Uskrs, slave, rođenja, sahrane, daće… Hleb za orača je u obliku šake, za decu – golupčići, a u onaj za vinogradare stavlja se grožđe, za slavu se mesi hleb u obliku Sunca…
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(tekst/foto: S. Kostić)
